Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Molitva za pomoć

Pjesma hodočasnika pri usponu u Hram.

Josipova braća vraćaju se u Egipat

43 A u zemlji Kanaan je i dalje vladala teška glad. ² Kad su pojeli žito koje su donijeli iz Egipta, otac im je rekao: »Idite opet u Egipat i kupite nam još malo hrane.«

³ No Juda mu reče: »Onaj nas je čovjek ozbiljno upozorio: ‘Ne dolazite mi na oči bez svog brata.’ ⁴ Ako si voljan našeg brata poslati s nama, ići ćemo i kupit ćemo ti hrane. ⁵ Ali, ako ga nećeš poslati, nećemo ići, jer nam je čovjek rekao da se ne vraćamo bez brata.«

⁶ Tada Izrael upita: »Zašto ste me uvalili u nevolju rekavši tom čovjeku da imate još jednog brata?«

⁷ »Pažljivo nas je ispitivao o nama i našoj obitelji«, odgovore oni. »Je li vam otac još živ? Imate li još kojeg brata?« Samo smo mu odgovarali na pitanja. Kako smo mogli znati da će tražiti da dovedemo brata?

⁸ Tada je Juda rekao svome ocu Izraelu: »Pošalji dječaka sa mnom pa ćemo odmah krenuti. Tako ćemo preživjeti umjesto da pomremo—i mi, i ti, i naša djeca. ⁹ Jamčim ti za njega, mene smatraj odgovornim. Ako ti ga ne vratim, cijelog ću života snositi krivnju. ¹⁰ Da nismo odugovlačili, mogli smo se već dvaput vratiti.«

¹¹ Tada im je njihov otac Izrael rekao: »Ako tako mora biti, onda učinite ovo: stavite u torbe najbolje plodove ove zemlje i odnesite ih onom čovjeku na dar—malo balzama, meda, začina, smirne, pistacija i badema. ¹² I ponesite dvostruko više novca jer trebate vratiti novac koji vam je stavljen u vreće—možda je to bila neka greška. ¹³ Povedite svog brata i odmah krenite onom čovjeku. ¹⁴ Neka Svemoćni Bog učini da vam se onaj čovjek smiluje pa pošalje natrag Šimuna i Benjamina. A ja, ako ostanem bez djece, onda tako mora biti.«

¹⁵ Tako su braća uzela darove i dvostruko više novca, poveli Benjamina pa odmah otišli u Egipat i stali pred Josipa. ¹⁶ Kad je Josip vidio Benjamina s njima, rekao je upravitelju svog doma: »Odvedi ove ljude u moju kuću, zakolji jednu životinju i spremi je jer će oni jesti sa mnom u podne.« ¹⁷ On učini kako mu je Josip rekao i odvede braću u Josipovu kuću. ¹⁸ Oni su se uplašili kad su ih odveli u Josipovu kuću. Mislili su: »Doveli su nas ovamo zbog novca koji nam je onaj prvi put bio vraćen u vreće. Optužit će nas i napasti da bi nas učinili robovima i uzeli naše magarce.«

¹⁹ Zato su prišli upravitelju Josipove kuće i obratili mu se na ulazu u kuću. ²⁰ »Gospodaru«, rekli su, »već smo jednom bili kupiti hranu. ²¹ Kad smo stali da prenoćimo i otvorili svoje vreće, svaki je od nas našao svoj novac u vreći, u punom iznosu. Sad smo taj novac donijeli sa sobom. ²² A donijeli smo i još novca da ponovo kupimo hrane. Ne znamo tko nam je vratio novac u vreće.«

²³ »Budite u miru«, rekao je on. »Ne bojte se. Sigurno je vaš Bog, Bog vašeg oca, stavio blago u vaše vreće. Sjećam se da ste mi dali novac.« Zatim je doveo Šimuna k njima.

²⁴ Kad ih je upravitelj uveo u Josipovu kuću, dao im je vode da operu noge i nahranio je njihove magarce. ²⁵ Oni su pripremili darove za Josipa kad dođe u podne jer su čuli da će ondje jesti. ²⁶ Kad je Josip došao kući, dali su mu darove koje su unijeli u kuću i poklonili mu se do zemlje. ²⁷ Upitao ih je kako su, pa nastavio: »Je li dobro vaš stari otac o kojem ste mi govorili? Je li još živ?«

²⁸ »Tvoj sluga, naš otac, još je živ i zdrav«, odgovorili su, pa mu se poklonili i iskazali poštovanje. ²⁹ Josip je tada među njima ugledao Benjamina, sina svoje majke, pa upitao: »Je li ovo vaš najmlađi brat o kojem ste mi govorili?«

Zatim je rekao Benjaminu: »Neka te Bog blagoslovi, sine moj.«

³⁰ Dirnut ljubavlju prema bratu, samo što nije zaplakao. Brzo je otišao u privatnu prostoriju pa se ondje isplakao. ³¹ Zatim se umio i izašao te, svladavajući osjećaje, rekao slugama: »Poslužite jelo.«

³² Josipa su poslužili za posebnim stolom, njegovu braću za odvojenim stolom i Egipćane za odvojenim stolom. Egipćani nisu mogli jesti s Hebrejima jer bi im to bilo odvratno.^{[a] 33} Braću su posjeli za stol nasuprot Josipu, ali točno prema starosti, od prvorođenog do najmlađeg. I zbog toga su se čudili i pogledavali. ³⁴ Kad su im donosili jela s Josipovog stola, Benjaminov je obrok bio pet puta veći od njihovih. Tako su s Josipom jeli i pili u izobilju.

Sastanak u Jeruzalemu

15 Neki su vjernici Židovi došli iz Judeje u Antiohiju i počeli učiti nežidovske vjernike: »Ako niste obrezani prema Mojsijevom običaju, ne možete biti spašeni.« ² Pavao i Barnaba oštro su im se usprotivili pa je nastala velika rasprava. Pavao, Barnaba i još neka braća bili su odabrani da odu k apostolima i starješinama u Jeruzalem da se s njima posavjetuju o ovom pitanju.

³ Crkva ih je otpremila na put. Pavao i Barnaba prolazili su kroz Feniciju i Samariju te putem govorili o obraćenju nežidova. Sva su braća tu vijest primila s velikom radošću. ⁴ Kad su stigli u Jeruzalem, apostoli, starješine i cijela Crkva srdačno su ih dočekali, a oni su ih izvijestili o svemu što je Bog učinio s njima. ⁵ Neki su vjernici iz farizejske sljedbe ustali i rekli: »Nežidovi se moraju obrezati i treba im zapovjediti da vrše Mojsijev zakon.«

⁶ Apostoli i starješine sastali su se da razmotre to pitanje. ⁷ Nakon duge rasprave, Petar je ustao i rekao: »Braćo, vi znate da me je u prvim danima Bog izabrao između vas da budem onaj preko kojeg će nežidovi čuti Radosnu vijest i povjerovati. ⁸ Bog, koji poznaje sve, čak i ljudska srca, prihvatio je te ljude i pokazao to tako što im je dao Svetog Duha kao i nama. ⁹ Nije pravio razliku između nas i njih jer im je očistio srca po vjeri. ¹⁰ Zašto onda iskušavate Boga? Zašto ovim učenicima stavljate na vrat jaram koji ni mi, ni naši preci nismo mogli nositi? ¹¹ Ali mi vjerujemo da smo spašeni po milosti Gospodina Isusa isto kao i oni.«

¹² Svi su na to zašutjeli i počeli slušati Barnabu i Pavla. Oni su im opisivali sve čudesne znakove i djela koja je Bog preko njih učinio među ostalim narodima. ¹³ Kad su Barnaba i Pavao završili, Jakov je ustao i rekao: »Slušajte me, braćo! ¹⁴ Šimun nam je ispričao kako je Bog prvi put pokazao svoju ljubav pripadnicima ostalih naroda i od njih izabrao narod za sebe. ¹⁵ Riječi proroka u skladu su s tim, kao što piše:

¹⁹ Stoga, smatram da ne smijemo otežavati onim nežidovima koji se okreću Bogu. ²⁰ Umjesto toga, napišimo im samo da ne jedu hranu prinesenu idolima, jer je nečista, da se ne upuštaju u seksualni nemoral, da ne jedu meso zadavljene životinje ni meso u kojem još ima krvi.

²¹ Jer, u svakom gradu ima onih koji još od davnih vremena proučavaju Mojsijev zakon, a koji se svakog šabata čita u sinagogama.«