Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Давидова прељуба са Витсавејом

11 У пролеће, у време кад цареви одлазе у рат, Давид је послао Јоава са својим слугама и са свим Израиљем. Они су побили Амонце и опколили Раву. Али Давид је остао у Јерусалиму.

² Једног дана у предвечерје, Давид устане са своје постеље и прошета се по крову царског двора. С крова је угледао жену како се купа. Жена је била веома лепа. ³ Давид је послао човека да се распита о жени, и било му је јављено: „Није ли то Витсавеја, ћерка Елијамова, жена Урије Хетита?“ ⁴ Тада је Давид послао гласнике да је доведу. Када је дошла к њему, он леже с њом баш кад се очистила од своје месечне нечистоће. Затим се вратила кући. ⁵ Жена је затруднела, па је послала поруку Давиду: „Трудна сам.“

⁶ Тада је Давид послао поруку Јоаву: „Пошаљи ми Урију Хетита.“ Јоав пошаље Урију Давиду. ⁷ Кад је Урија дошао к њему, Давид га упита како је Јоав и народ, и како иде рат.

⁸ Давид рече Урији: „Сиђи у своју кућу и опери своје ноге.“ Урија изађе из царевог двора, а иза њега су носили царев дар. ⁹ Али Урија леже на улаз царевог двора, заједно са свим слугама свога господара, те није сишао својој кући.

¹⁰ Кад су Давиду јавили да Урија није отишао кући, Давид рече Урији: „Зар ниси тек дошао с пута? Зашто ниси отишао кући?“

¹¹ Урија одговори Давиду: „Ковчег, Израиљ и Јуда бораве у шаторима, а мој господар Јоав и слуге мога господара логорују на отвореном пољу. Како, онда, да одем својој кући да једем и пијем, и да спавам са својом женом? Тако ми твога живота и твоје душе, ја нећу учинити тако нешто.“

¹² Давид рече Урији: „Остани овде још данас, а сутра ћу те отпремити.“ Тако је Урија остао тог дана и сутрадан у Јерусалиму. ¹³ Давид га је позвао да једе и пије с њим, па га је напио. Али увече Урија изађе и легне на свој лежај са слугама свога господара; није отишао својој кући.

Давид убија Урију

¹⁴ Ујутро је Давид написао Јоаву писмо и послао га по Урији. ¹⁵ У писму је написао: „Ставите Урију напред где је битка најљућа, а онда се повуците иза њега, па нека буде погођен и нека погине.“

За хоровођу. Давидов псалам.

Павлова молитва

¹⁴ Зато пригибам своја колена пред Оцем, ¹⁵ који доводи у постојање сваки род на небу и на земљи, ¹⁶ да вас он, по својој богатој слави, ојача својим Духом у вашем унутрашњем човеку; ¹⁷ да се Христос вером настани у вашим срцима, те да у љубави будете укорењени и утемељени; ¹⁸ да разумете са свим светима, ширину, дужину, висину, и дубину Божије љубави, ¹⁹ и да упознате ту љубав Христову која надмашује свако знање, да бисте сасвим били испуњени Богом.

²⁰ А ономе, што силом којом делује у нама може да учини далеко више од свега што молимо или мислимо, ²¹ њему нека је слава у Цркви и у Христу Исусу у свим поколењима од сад и довека! Амин.

Исус храни пет хиљада људи

6 После овога је Исус отишао на другу страну Галилејског језера (то јест, Тиверијадског језера). ² Следило га је много народа, јер су посматрали знаке које је чинио на болеснима. ³ Исус је отишао на једну гору и сео тамо са својим ученицима. ⁴ Била је близу Пасха, јудејски празник.

⁵ Исус подиже поглед и опази да пристиже много света. Упитао је Филипа: „Где да купимо хлеба да нахранимо оволико света?“ ⁶ Ово је рекао искушавајући Филипа, а у ствари је знао шта ће учинити.

⁷ Филип му одговори: „Да купимо хлеба и за две стотине сребрњака не би било довољно да сваки добије нешто мало!“

⁸ Један од ученика, Андрија, брат Симона Петра, рече му: ⁹ „Ту је један момчић који има пет јечмених хлебова и две рибе. Ипак, то није довољно да се нахрани толики народ.“

¹⁰ Исус им рече: „Нека народ поседа!“ Било је ту доста траве. Људи тако поседаше, њих око пет хиљада. ¹¹ Онда је Исус узео хлебове, захвалио Богу, па их је дао онима који су седели. Тако је учинио и са рибама, те је свако јео колико је хтео.

¹² Када су се сви наситили, Исус рече својим ученицима: „Покупите преостале комаде да не пропадну.“ ¹³ Ученици сакупише дванаест котарица преосталог хлеба од оних пет јечмених хлебова које је народ јео.

¹⁴ Када су људи видели какав је знак Исус учинио, рекли су: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!“ ¹⁵ Међутим, Исус је знао да они хоће да га зацаре на силу, па је зато отишао на једну гору да буде са̂м.

¹⁶ Када се спустило вече, његови ученици су сишли до језера. ¹⁷ Укрцали су се на бродић и упутили се према Кафарнауму. Било се већ смрачило, а Исус никако да дође. ¹⁸ Почео је да дува јак ветар и море се узбуркало. ¹⁹ Ученици су веслали неких двадесет пет до тридесет стадија^[a] када су опазили Исуса како хода по мору. Када се приближио чамцу, ученици се уплашише. ²⁰ Исус им рече: „То сам ја, не бојте се!“ ²¹ Тада су хтели да га укрцају у бродић, али бродић се одједном нашао на месту према ком су се упутили.