Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ: похитај к мени!
Саслушај ме кад ти завапим.
2 Нека моја молитва буде прихваћена пред тобом као кâд,
дизање мојих руку као вечерња жртва.
3 Стражу ми постави пред уста, ГОСПОДЕ,
чувај врата мојих усана.
4 Не дај да ми се срце приклони злоделима,
па да чиним опака дела с људима који неправду чине.
Не дај да једем њихове посластице.
5 Нека ме праведник из љубави удари и изгрди –
биће то уље на мојој глави,
то моја глава неће одбити,
јер моја молитва је против злодела зликоваца.
6 Кад њихове судије баце с литице,
увидеће како су благе биле моје речи:
7 »Као кад неко оре и копа земљу,
тако су наше кости расуте пред устима Шеола.«
8 А моје очи у тебе су упрте, Господе ГОСПОДЕ,
у тебе се уздам.
Живот ми не узимај.
9 Чувај ме од замки које ми поставише,
од клопки оних који чине злодела.
10 Нека опаки упадну у своје мреже,
а ја онуда прођем безбедно.
21 »Показаћу своју славу међу народима, и сви народи ће видети казну коју извршавам и руку коју полажем на њих. 22 Од тога дана надаље, израелски народ ће знати да сам ја ГОСПОД, њихов Бог. 23 И народи ће знати да је израелски народ отишао у изгнанство због свога греха, јер су ми били неверни. Зато сам сакрио своје лице од њих и предао их у руке њиховим непријатељима, и они сви падоше од мача. 24 Поступио сам с њима према њиховој нечистоти и њиховим преступима, и сакрио сам своје лице од њих.
25 »Зато овако каже Господ ГОСПОД: Сада ћу вратити Јакова из сужањства[a] и смиловати се на сав израелски народ, и показаћу своју ревност за своје свето име. 26 Они ће заборавити своју срамоту и сву неверност коју су показали према мени када су спокојно живели у својој земљи када никога није било да их плаши. 27 Када их вратим из народâ и саберем из земаља њихових непријатеља, показаћу своју светост на њима наочиглед многим народима. 28 Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, њихов Бог. Јер, иако сам их послао у изгнанство међу народе, сабраћу их у њиховој земљи, не остављајући никога. 29 Више нећу крити своје лице од њих, јер ћу излити свога Духа на израелски народ, говори Господ ГОСПОД.«
Нови Храм
40 Почетком двадесет пете године нашег изгнанства, десетога дана …[b] месеца, а четрнаесте године по паду града Јерусалима – управо тога дана, рука ГОСПОДЊА била је на мени и одвела ме онамо. 2 У Божијим виђењима одведе ме у земљу Израелову и постави ме на веома високу гору, на чијој је јужној страни било неколико грађевина које као да су чиниле град. 3 Одведе ме онамо, а кад тамо – човек који је сјао као да је од бронзе стајао је у капији, с ланеним ужетом и мерничким штапом у руци.
4 Човек ми рече: »Сине човечији, добро гледај, пажљиво слушај и помно пази на све што ћу ти показати, јер ради тога си доведен овамо. Испричај израелском народу све што будеш видео.«
Верникова слобода
23 »Све је дозвољено«, али није све корисно. »Све је дозвољено«, али све не изграђује. 24 Нека нико не тражи своје добро, него добро другога.
25 Једите све што се продаје на пијаци, ништа не испитујући ради савести. 26 Јер, »Господња је земља и све на њој.«(A)
27 Ако вас неки неверник позове у госте и хоћете да идете, једите све што се пред вас изнесе, ништа не испитујући ради савести. 28 Али, ако вам неко каже: »Ово је било принето на жртву«, онда не једите због онога који вас је на то упозорио и због савести 29 – а не мислим на твоју савест, него оног другога. Јер, зашто да туђа савест суди мојој слободи? 30 Ако ја са захвалношћу једем, зашто да о мени зло говоре због онога за шта захваљујем?
31 Ако, дакле, једете, или пијете, или чините нешто друго, све чините на Божију славу. 32 Не будите камен спотицања ни Јудејима, ни Грцима, ни Божијој цркви, 33 као што и ја свима у свему угађам, не тражећи своју корист, него корист многих – да се спасу.
11 Угледајте се на мене као што се и ја угледам на Христа.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International