Revised Common Lectionary (Complementary)

Молитва Давидова.

Деверска дужност

⁵ Ако браћа живе заједно, па један од њих умре а да није имао сина, нека се његова удовица не преудаје ван породице. Нека се њен девер ожени њоме и с њом спава, и тако изврши деверску дужност према њој. ⁶ Први син кога роди нека се води на име покојног брата, да се овоме име не избрише из Израела.

⁷ Али, ако човек не жели да се ожени женом свога брата, нека она оде старешинама на градској капији и каже: »Мој девер одбија да сачува име свога брата у Израелу. Неће да изврши деверску дужност према мени.« ⁸ Нека га тада старешине његовог града позову и поразговарају с њим. Ако он буде упорно говорио: »Не желим да се оженим њоме«, ⁹ нека му удовица његовог брата приђе у присуству старешина, изује му сандалу с једне ноге, пљуне му у лице и каже: »Овако се ради човеку који неће да подигне потомство своме брату.« ¹⁰ А породица тога човека нека буде позната у Израелу као »Породица онога коме су изули сандалу«.

Павле римски грађанин

²² Слушали су га до ове речи, а онда повикаше: »Уклони таквога са земље! Не треба да живи!«

²³ Док су они викали, витлали огртачима и бацали прашину у ваздух, ²⁴ заповедник нареди да Павла одведу у касарну, избичују га и испитају, да би дознао зашто су тако викали на њега.

²⁵ Али, када су га полегли и везали каишевима, Павле упита капетана који је тамо стајао: »Зар смете да бичујете римског грађанина коме још није суђено?«

²⁶ Када је капетан то чуо, приђе заповеднику и обавести га рекавши: »Шта то хоћеш да урадиш? Овај човек је римски грађанин.«

²⁷ Заповедник приђе Павлу и упита: »Реци ми, јеси ли ти римски грађанин?«

»Јесам«, одговори Павле.

²⁸ »Мене је стајало прилично новца да стекнем ово грађанство«, рече заповедник.

А Павле одврати: »Ја сам се с њим и родио.«

²⁹ И одмах од њега одступише они који су хтели да га испитају. А заповедник се уплаши када је сазнао да је Павле, кога је он везао, римски грађанин.

Павле пред Синедрионом

³⁰ Сутрадан га заповедник ослободи, а пошто је хтео поуздано да сазна за шта га Јудеји оптужују, нареди првосвештеницима и целом Синедриону да се окупе, па доведе Павла и постави га пред њих.

23 Павле погледа у Синедрион, па рече: »Браћо, ја сам све до дана данашњег са потпуно чистом савешћу живео служећи Богу.«

² На то првосвештеник Ананија нареди онима који су стајали до њега да Павла ударе по устима.

³ Тада му Павле рече: »Тебе ће ударити Бог, зиде окречени! И ти си сео овде да ми судиш по Закону, а противно Закону наређујеш да ме ударе!«

⁴ »Зар се усуђујеш да вређаш Божијег првосвештеника!« рекоше присутни.

⁵ А Павле рече: »Нисам знао, браћо, да је првосвештеник. Јер, записано је: ‚Не говори рђаво о поглавару свога народа.‘^(A)«

⁶ Тада Павле, знајући да су неки од њих садукеји, а други фарисеји, повика у Синедриону: »Браћо, ја сам фарисеј, син фарисеја! Суди ми се због наде у васкрсење мртвих!«

⁷ И, када је то рекао, настаде препирка између фарисеја и садукеја, и окупљени се поделише. ⁸ Садукеји, наиме, говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји све то признају.

⁹ Диже се силна граја, а неки учитељи закона из фарисејске странке устадоше, па почеше жестоко да расправљају, говорећи: »Не налазимо да је овај човек учинио неко зло. Јер, шта ако му је говорио дух или анђео?«

¹⁰ Када се препирка веома заоштрила, заповедник се уплаши да ће Павла растргнути, па нареди да војници сиђу и да га на силу уклоне од њих и одведу у касарну.

¹¹ Следеће ноћи Господ стаде пред Павла и рече: »Само храбро. Јер, како си о мени сведочио у Јерусалиму, тако треба да сведочиш и у Риму.«