Revised Common Lectionary (Complementary)
Песма приликом успињања до Храма.
1 Ка горама дижем поглед –
одакле ће ми стићи помоћ?
2 Помоћ ми стиже од ГОСПОДА,
који је небо и земљу начинио.
3 Он неће дати да ти посрне нога,
неће твој Чувар задремати.
4 Не, неће задремати ни заспати Чувар Израелов.
5 ГОСПОД је твој Чувар,
ГОСПОД је сенка на твојој десници:
6 сунце ти неће наудити дању
ни месец ноћу.
7 ГОСПОД ће те чувати од сваког зла,
он ће твој живот чувати.
8 ГОСПОД ће те чувати када одлазиш
и када долазиш, сада и довека.
11 »О, невољнице, шибана олујама
а неутешена.
Ево, дићи ћу те поново од камена тиркиза,
а твоје темеље од лазулита.
12 Направићу ти грудобране од рубина,
капије од светлуцавих драгуља,
а све зидове од драгог камења.
13 Све твоје синове поучиће ГОСПОД
и велик ће бити мир твоје деце.
14 Бићеш заснована на праведности,
тлачење ће бити далеко од тебе,
нећеш имати чега да се бојиш.
Страх ће бити удаљен од тебе,
неће ти се примаћи.
15 Ако те неко и нападне,
неће доћи од мене;
ко год те нападне,
због тебе ће пасти.
16 »Ево, ја сам створио ковача,
који распаљује жеравицу
и из ње вади оружје да га кује.
И уништитеља сам ја створио,
да разара.
17 Неће те победити оружје
сковано против тебе
и ућуткаћеш сваки језик
који те оптужује.
То је наследство слугу ГОСПОДЊИХ
и то им је оправдање од мене«,
говори ГОСПОД.
22 Тада Павле стаде насред Ареопага, па рече: »Атињани, по свему видим да сте веома побожни. 23 Јер, док сам обилазио град и разгледао ваше светиње, пронашао сам и један жртвеник на коме пише: Непознатом богу. Оно, дакле, што ви не познајете а поштујете – то вам објављујем.
24 »Бог који је створио свет и све у њему, Господар је неба и земље и он не пребива у храмовима саграђенима руком, 25 нити га људске руке послужују, као да му је нешто потребно. Јер, он је тај који свима даје живот и дах и све друго. 26 Од једног човека створио је све народе да се населе по свој земљи, одредивши времена и међе њиховог насељавања, 27 да траже Бога, не би ли га некако напипали и нашли, иако он није далеко ни од једнога од нас. 28 ‚Јер, у њему живимо и мичемо се и јесмо‘ – као што рекоше неки од ваших песника – ‚његов смо род.‘
29 »Пошто смо, дакле, Божији род, не треба да мислимо да је божанско биће слично злату, сребру или камену, да је творевина људске вештине и маште. 30 Не узимајући у обзир времена незнања, Бог сада заповеда свим људима на сваком месту да се покају, 31 пошто је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека кога је одредио и о коме је свима пружио доказе васкрснувши га из мртвих.«
32 Када су чули да помиње васкрсење из мртвих, једни почеше да се ругају, а други рекоше: »О томе ћемо те други пут слушати.«
33 Тако Павле оде од њих. 34 Ипак, неки му се придружише и повероваше, међу њима Дионисије Ареопагита, жена по имену Дамара и други.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International