Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов. Када је бежао пред својим сином Авесаломом.
1 Како је много мојих душмана, ГОСПОДЕ!
Колики против мене устају!
2 Много их је који за мене говоре:
»Неће га Бог спасти.« Села
3 Али, ти си штит мој око мене, ГОСПОДЕ;
ти си слава моја, ти ми главу подижеш.
4 Из свега гласа ГОСПОДУ завапих,
и он ме услиши са своје свете горе. Села
5 Лежем и спавам,
и опет се будим, јер ГОСПОД ми је ослонац.
6 Не плашим се десетина хиљада
које ме са свих страна опколише.
7 Устани, ГОСПОДЕ! Спаси ме, Боже мој!
Удари по образу све моје непријатеље,
поразбијај зубе опакима.
8 Од ГОСПОДА долази спасење!
Нека твој благослов буде на твом народу! Села
12 »Тешко оном ко град подиже на проливеној крви
и насеље оснива на злочину.
13 Зар није ГОСПОД над војскама одредио
да је људски труд намењен огњу
и да се народи муче узалуд?
14 Јер, земља ће се испунити
спознањем Славе ГОСПОДЊЕ
као што вода прекрива море.
15 »Тешко оном ко ближњему даје пиће,
сипајући га из мешине док се овај не опије,
да би гледао његову голотињу.
16 Срамотом ћеш се испунити, а не славом.
Сада је на тебе ред!
Пиј и ти, па се обнажи.
Стиже ти чаша из деснице ГОСПОДЊЕ,
па ће бешчашће прекрити твоју славу.
17 Преплавиће те насиље
које си починио над Либаном,
престравити те покољ животиња.
Јер, ти си пролио људску крв
и извршио насиље над земљом и насељима
и свим житељима у њима.
18 »Каква је корист од идола,
пошто га је исклесао човек?
Или од ливеног лика,
учитеља лажи?
Јер, његов творац се узда у своје створење,
иако је само немушто ништавило начинио.
19 Тешко оном ко каже дрвету: ‚Пробуди се!‘
и немом камену: ‚Устани!‘
Зар то да некога учи?
Златом и сребром је опточено,
али животног даха нема у њему.
20 А ГОСПОД је у своме светом Храму;
нека сва земља умукне пред њим.«
Исус проклиње смокву
(Мт 21,18-19)
12 Сутрадан, када су одлазили из Витаније, Исус огладне. 13 У даљини угледа олисталу смокву, па се упути према њој да нађе неки плод. Али, када је дошао до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер није било време смоквама.
14 Тада рече смокви: »Не јео нико твоје плодове више никад!«
А то су чули и његови ученици.
Имајте вере
(Мт 21,20-22)
20 А ујутро, док су пролазили, видеше да се она смоква из корена осушила.
21 Петар се сети, па рече Исусу: »Раби, погледај! Осушила се она смоква коју си проклео!«
22 »Имајте вере у Бога[a]«, рече им Исус. 23 »Истину вам кажем: ко год рекне овој гори: ‚Иди и баци се у море!‘ – а не посумња у свом срцу, него верује да ће бити то што говори – биће му. 24 Зато вам кажем: све за шта се молите и што замолите, верујте да сте већ добили, и биће вам.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International