Revised Common Lectionary (Complementary)

² А ја – замало ми ноге не посрнуше,
    замало се не оклизнух корачајући,
³ јер сам завидео бахатима
    гледајући благостање опаких.

⁴ Никакву патњу не трпе,
    тело им здраво и снажно.
⁵ Немају брига као други,
    нити их људске невоље погађају.
⁶ Зато им је охолост огрлица,
    насиље одећа коју облаче.
⁷ Очи им подбуле од сала,
    срце им препуно измишљотина.
⁸ Изругују се, говоре пакосно,
    надмено прете тлачењем.
⁹ Устима присвајају небеса,
    а језиком запоседају земљу.
¹⁰ Зато се народ њима окреће
    и њихове речи гута као воду.
¹¹ А они говоре: »Откуд Бог зна шта чинимо?«
    и: »Зар Свевишњи има знање?«

¹² Ето такви су опаки –
    увек безбрижни, богатство гомилају.

¹³ Узалуд сам чисто срце чувао
    и руке прао у недужности.
¹⁴ Поваздан ме погађају невоље
    и казну примам сваког јутра.
¹⁵ Да сам рекао: »И ја ћу говорити тако«,
    издао бих твоју децу.
¹⁶ Али, кад сам све то покушао да разумем,
    сувише тешко ми је било
¹⁷ док нисам ушао у Божије светилиште
    – тада схватих какав им је крај:
¹⁸ Заиста, на клизаво место их стављаш,
    у пропаст их обараш.
¹⁹ У једном трену пропадају,
    докраја збрисани ужасом.
²⁰ Као што човек заборави сан кад се пробуди,
    тако ћеш и ти, Господе, заборавити њихов лик кад устанеш.

²¹ Кад ми је срце било чемерно
    и мисли огорчене,
²² био сам безумник и незналица,
    живинче бесловесно пред тобом.
²³ Али ипак сам стално с тобом,
    ти ме за десницу држиш.
²⁴ Својим саветима ме водиш,
    а на крају ћеш ме увести у славу.
²⁵ Кога ја на небу имам осим тебе?
    А уз тебе, ништа ми на земљи није мило.
²⁶ Занемоћати ми може тело и срце,
    али Бог је снага мога срца
    и мој део довека.
²⁷ Пропашће они који су далеко од тебе;
    ти затиреш све који су ти неверни.
²⁸ А за мене је добро да будем у Божијој близини;
    у Господу ГОСПОДУ налазим уточиште.
    Причаћу о свим твојим делима.