Revised Common Lectionary (Complementary)

Хоровођи. Псалам. Песма.

Манасијина владавина у Јуди

21 Манасији је било дванаест година кад се зацарио. Владао је педесет пет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Ефсива. ² Чинио је што је зло у Господњим очима, следећи одвратна дела народа које је Господ истерао пред Израиљцима. ³ Он је поново подигао узвишице које је његов отац Језекија уништио. Подигао је и жртвенике Валу и начинио Аштартин стуб, као што је учинио Ахав, израиљски цар. Клањао се свој војсци небеској и служио им. ⁴ Саградио је жртвенике у Дому Господњем, за који је Господ рекао: „У Јерусалиму ћу поставити своје име.“ ⁵ Изградио је жртвенике свој војсци небеској у два предворја Дома Господњег. ⁶ Свога сина је провео кроз огањ; врачао је и гатао и тражио савет од призивача духова и видовњака. Чинио је много тога што је зло у очима Господњим, гневећи га.

⁷ Начинио је и кип Аштарте и поставио га у Дом за који је Господ рекао Давиду и његовом сину Соломону: „У овом Дому и у Јерусалиму, који сам изабрао између свих племена Израиљевих, поставићу своје име довека. ⁸ Нећу више дати да стопе Израиљаца одлутају из земље коју сам дао њиховим оцима, само ако буду пазили да врше све што сам им заповедио и сав Закон који им је заповедио мој слуга Мојсије.“ ⁹ Али они нису слушали; Манасија их је завео да чине гора дела од народа које је Господ затро пред Израиљцима.

¹⁰ Зато је Господ рекао преко својих слугу пророка: ¹¹ „Зато што је Манасија, цар Јудин, учинио та одвратна дела учинивши горе зло од свих Аморејаца пре њега, и навео Јуду да се огреши са идолима, ¹² говори Господ, Бог Израиљев: ево, довешћу такво зло на Јерусалим и на Јуду, да ће свакоме ко чује за то зујати оба уха. ¹³ Затегнућу над Јудом уже самаријско и мерила дома Ахавовог, па ћу збрисати Јерусалим као што се обрише здела, па се окрене. ¹⁴ И одбацићу остатак – своју баштину – и предати их у руке њихових непријатеља да буду плен и грабеж свим својим непријатељима, ¹⁵ зато што су чинили зло у очима Господњим гневећи ме од дана кад су њихови преци изашли из Египта све до данас.“

¹⁴ Знамо, наиме, да је Закон духован, а да сам ја телесан и као такав у ропству греха. ¹⁵ Наиме, ја не разумем своје поступке, јер не чиним оно што хоћу, него оно што мрзим. ¹⁶ А ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. ¹⁷ Ипак, то сад не чиним више ја, него грех који станује у мени. ¹⁸ Знам, наиме, да никакво добро не станује у мени, то јест у моме телу. Наиме, имам жељу да чиним добро, али нисам у стању да га чиним. ¹⁹ Јер, не чиним добро које хоћу, већ зло које нећу. ²⁰ Ако, дакле, чиним оно што нећу, онда то не чиним ја са̂м, већ грех који станује у мени. ²¹ Стога, налазим овај закон: кад хоћу да чиним добро, зло ми се намеће. ²² Ја се, наиме, у свом унутарњем бићу веселим Божијем Закону. ²³ Ипак, опажам други закон који делује у мојим удовима, који ратује против закона мога ума и заробљава ме законом греха који је у мојим удовима. ²⁴ Јадан сам ја човек! Ко ће ме избавити овог смртног тела? ²⁵ Хвала Богу, који то чини кроз Господа нашег Исуса Христа!

Дакле, ја својим умом служим Божијем Закону, а грешном природом закону греха.