Revised Common Lectionary (Complementary)

Давидова песма поуздања у Бога.

Илија осуђује Охозију

1 После Ахавове смрти Моав се побунио против Израиља. ² А Охозија падне кроз решетку с прозора своје горње собе у Самарији и повреди се. Тада је послао гласнике говорећи им: „Идите и упитајте Велзевува, акаронског бога, хоћу ли оздравити од ове болести.“

³ Али Анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: „Устани и пођи у сусрет гласницима самаријског цара. Реци им: ’Зар нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевува, акаронског бога? ⁴ Зато говори Господ: нећеш устати са постеље на коју си легао, него ћеш свакако умрети.’“ И Илија оде.

⁵ Кад су се гласници вратили к цару, он их упита: „Зашто сте се вратили?“ ⁶ Они му одговорише: „Срео нас је један човек, који нам је рекао: ’Идите, вратите се к цару који вас је послао и реците му: овако каже Господ: зар нема Бога у Израиљу, те шаљеш људе да питаш Велзевува, акаронског бога?’ Зато се нећеш подићи с постеље на коју си легао, већ ћеш свакако умрети.“

⁷ Цар их упита: „Какав је био тај човек који вас је срео и рекао вам то?“ ⁸ Они му рекоше: „Имао је огртач од длаке и кожни појас око бокова.“ Он рече: „То је Илија Тесвићанин!“ ⁹ Тада је послао заповедника над педесет са педесет људи. Кад је дошао к њему, Илија је седео на врху брда. Заповедник рече: „Божији човече, у име цара, силази!“ ¹⁰ Илија му одговори: „Ако сам заиста Божији човек, нека се спусти огањ с неба и нека спали и тебе и твоју педесеторицу.“ Огањ се спусти с неба и прогута и њега и његову педесеторицу.

¹¹ Цар му је послао другог заповедника над педесет. Он је отишао и рекао му: „Човече Божији, у име цара, сиђи одмах!“ ¹² Али Илија одговори: „Ако сам заиста Божији човек, нека се спусти огањ с неба и нека прогута и тебе и твоју педесеторицу.“ И спусти се огањ с неба и прогута и њега и његову педесеторицу.

¹³ Тада је цар послао трећег заповедника над педесет. Трећи заповедник над педесет се попе, паде ничице пред Илијом и замоли га: „Божији човече, нека мој живот и животи ових педесет твојих слугу буду драгоцени у твојим очима. ¹⁴ Ето, ватра се спустила с неба и прогутала два заповедника над педесет и њихову педесеторицу. Стога нека мој живот буде драгоцен у твојим очима.“

¹⁵ Тада Анђео Господњи рече Илији: „Сиђи с њим; не бој га се.“ Он устане и оде с њим к цару, ¹⁶ и рече му: „Говори Господ: ’Зато што си послао гласнике да питају Велзевува, акаронског бога, као да нема Бога у Израиљу чију би реч потражио, нећеш устати са постеље на коју си легао, него ћеш јамачно умрети.’“

⁸ Некада, док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који по својој природи то нису. ⁹ А сада, када сте упознали Бога, у ствари, кад је Бог упознао вас, како можете да се поново враћате немоћним и јадним силама овога света, коме поново хоћете да робујете? ¹⁰ Ви помно пазите на дане, месеце, годишња доба и године. ¹¹ Плашим се да сам се узалуд трудио за вас.

¹² Браћо, молим вас, будете као ја, јер сам и ја као ви. Ништа ми нисте учинили нажао. ¹³ Знате да сам био болестан када сам вам први пут проповедао Радосну вест. ¹⁴ Па иако је моје телесно стање било искушење за вас, ви ме нисте ни презрели ни одбацили, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса. ¹⁵ Где је, дакле, ваше блаженство? Уверен сам, наиме, да бисте, када би то било могуће, извадили своје очи и дали их мени. ¹⁶ Зар сам постао ваш непријатељ говорећи вам истину?

¹⁷ Ти људи показују ревност за вас, али не из добрих намера. Наиме, они желе да вас одвоје од мене, да бисте ви ревновали за њих. ¹⁸ Добро је да будете ревносни, али за добре ствари, и то увек, а не само кад сам ја код вас. ¹⁹ О, децо моја! Поново вас с мукама рађам док се Христос не уобличи у вама. ²⁰ Како бих хтео да сам сад код вас, па да изменим свој глас, јер не знам шта да радим с вама.