Revised Common Lectionary (Complementary)

Долазак Светог Духа

2 Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту. ² Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели. ³ Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих. ⁴ И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.

⁵ А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом. ⁶ Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.

⁷ Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци? ⁸ Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја^[a]? ⁹ Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије, ¹⁰ Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима, ¹¹ Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи – чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«

¹² И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«

¹³ А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«

Петрова проповед на Педесетницу

¹⁴ Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте: ¹⁵ Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро^[b]. ¹⁶ Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:

Вавилонска кула

11 На целом свету био је само један језик и исте речи. ² Како су се људи кретали по истоку, наиђоше на једну долину у земљи Шинар и тамо се настанише.

³ »Хајде да правимо цигле«, рекоше један другом, »и да их добро печемо.«

Тако су користили циглу место камена и катран место малтера.

⁴ Онда рекоше: »Хајде да саградимо себи град и кулу са врхом до неба, да себи стекнемо име и да се не распршимо по целом свету.«

⁵ А ГОСПОД сиђе да види град и кулу које су људи зидали.

⁶ »Заиста су један народ и сви имају један језик«, рече ГОСПОД. »Ово је тек почетак њихових дела. Сада им неће бити немогуће да учине све што замисле. ⁷ Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да један другога не разумеју.«

⁸ Тако их ГОСПОД оданде распрши по целом свету, па они престадоше да зидају град, ⁹ који се зове Вавилон зато што је ГОСПОД тамо побркао^[a] језик целог света. Оданде их је ГОСПОД распршио по целом свету.

¹⁴ Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови. ¹⁵ Нисте, наиме, примили духа робовања, па да опет страхујете, него сте примили Духа усињења, којим вичемо: »Аба^[a], Оче!« ¹⁶ Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца. ¹⁷ Па, ако смо деца, онда смо и наследници – наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави.

Долазак Светог Духа

2 Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту. ² Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели. ³ Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих. ⁴ И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.

⁵ А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом. ⁶ Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.

⁷ Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци? ⁸ Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја^[a]? ⁹ Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије, ¹⁰ Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима, ¹¹ Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи – чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«

¹² И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«

¹³ А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«

Петрова проповед на Педесетницу

¹⁴ Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте: ¹⁵ Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро^[b]. ¹⁶ Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:

⁸ »Господе«, рече му Филип, »покажи нам Оца, и то ће нам бити довољно.«

⁹ »Толико времена сам с вама«, рече му Исус, »а ти ме, Филипе, још ниси упознао! Ко је видео мене, видео је Оца. Како можеш да кажеш: ‚Покажи нам Оца‘? ¹⁰ Зар не верујеш да сам ја у Оцу и да је Отац у мени? Речи које вам говорим не говорим сам од себе, него Отац, који живи у мени, чини своја дела. ¹¹ Верујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени. А ако не, верујте због самих дела. ¹² Истину вам кажем: ко верује у мене, чиниће дела која ја чиним. Чиниће и већа, јер ја одлазим к Оцу. ¹³ И што год замолите у моје име, учинићу, да се Отац прослави у Сину. ¹⁴ Ако ме нешто замолите у моје име, учинићу.«

Исус обећава да ће послати Светога Духа

¹⁵ »Ако ме волите, држаћете се мојих заповести, ¹⁶ а ја ћу молити Оца и он ће вам дати другог Помагача^[a], да буде с вама довека: ¹⁷ Духа истине, кога свет не може да прими, јер га не види и не познаје. Ви га познајете, јер борави с вама и биће у вама^[b].

²⁵ »Ово сам вам говорио док сам боравио с вама. ²⁶ А Помагач – Свети Дух – кога ће Отац послати у моје име, научиће вас свему и подсетити вас на све што сам вам рекао.

²⁷ »Мир вам остављам, свој мир вам дајем. Али, не дајем га онако како свет даје. Нека се не узнемирава ваше срце и нека се не плаши.