Revised Common Lectionary (Complementary)

Псалам Давидов.

Ковчег пренешен у Дом

² Тада је Соломон окупио израиљске старешине, све племенске поглаваре и кнезове израиљских породица у Јерусалиму, да пренесу Ковчег савеза Господњег из Давидовог града, са Сиона. ³ Сви Израиљци су се седмог месеца окупили код цара на празник.

⁴ Кад су дошле све израиљске старешине, Левити су понели Ковчег. ⁵ Понели су и Ковчег и Шатор од састанка и све свето посуђе, које је било у Шатору; носили су их свештеници и Левити. ⁶ А цар Соломон и сва заједница Израиљаца, који су се окупили код њега пред Ковчегом, приносили су на жртву толико ситне и крупне стоке да их се није могло избројити ни прорачунати.

⁷ Затим су свештеници донели Ковчег савеза Господњег на његово место, у унутрашње Светилиште Дома, у Светињу над светињама, под крила херувима. ⁸ Наиме, херувими су имали раширена крила над Ковчегом, тако да су од горе заклањали Ковчег и његове дршке. ⁹ Дршке су биле толико дугачке да су се њихови крајеви од Ковчега видели испред Светиње над светињама. Ипак, нису се виделе споља. Тамо су до дана данашњег. ¹⁰ У Ковчегу није било ничег осим две плоче које је тамо положио Мојсије на Хориву, кад је Господ склопио савез са Израиљцима, након што су изашли из Египта.

¹¹ Тада су свештеници изашли из Светилишта и сви су се присутни свештеници посветили не пазећи на своје редове. ¹² То су сви Левити певачи: Асаф, Еман, Једутун са својим синовима и рођацима, сасвим обучени у бело платно са цимбалима, лирама и харфама. Стајали су источно од жртвеника заједно са стотину двадесет свештеника који су дували у трубе. ¹³ И сви су као један, и трубачи и певачи – јако, да се чује – славили и хвалили Господа. Подигли су своје гласове уз звукове труба и цимбала и осталих инструмената. Славили су Господа

И Дом Господњи се испунио облаком славе. ¹⁴ Свештеници нису могли да стоје и обављају службу због облака, јер је слава Господња испунила Дом Божији.

¹⁹ Отада, царе Агрипа, нисам био непослушан небеском виђењу. ²⁰ Прво сам проповедао онима у Дамаску, те у Јерусалиму и у целој Јудеји, а потом и незнабошцима, да треба да се покају од греха и да се окрену Богу чинећи дела која доказују покајање. ²¹ Зато су ме Јевреји ухватили у храму и покушали да ме убију. ²² Међутим, Бог ми је помагао све до данашњега дана, те стојим ту и сведочим и неугледнима и угледнима. Ја не говорим ништа друго осим онога што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: ²³ да ће Христос пострадати и да ће, као први који је ускрснут из мртвих, навестити светло народу израиљском и незнабошцима.“

²⁴ Док се Павле бранио овим речима, Фест гласно узвикну: „Ниси при здравом разуму, Павле! Велика ученост ти мути разум!“ ²⁵ Павле одговори: „Нисам ја луд, уважени Фесте, него говорим истините и разумне речи. ²⁶ Све ове ствари су познате и цару коме слободно говорим. Уверен сам, наиме, да му ништа од тога није непознато, јер се то није догодило у неком запећку. ²⁷ Царе Агрипа, верујеш ли Пророцима? Знам да верујеш.“

²⁸ „Још мало, па ћеш ме убедити да постанем хришћанин“ – рекао је Агрипа Павлу.

²⁹ „Дај Боже да, пре или касније, не само ти, већ и сви који ме данас слушају, постану такви какав сам ја, осим ових окова.“