Revised Common Lectionary (Complementary)
9 Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!«
10 Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.
Лидијино обраћење
11 Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља, 12 па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана, 13 а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама. 14 А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио.
15 А када су се она и њени укућани крстили, она нас замоли: »Ако сматрате да верујем у Господа, дођите и одседните у мојој кући.«
И наговори нас.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам. Песма.
1 Смилуј нам се, Боже,
и благослови нас.
Својим лицем нас обасјај, Села
2 да сва земља упозна твоје путеве,
сви незнабошци твоје спасење.
3 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
4 Нека се народности радују и кличу,
јер народима судиш праведно
и управљаш народностима на земљи. Села
5 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
6 Земља је дала свој род.
Нека нас Бог, наш Бог, благослови.
7 Нека нас Бог благослови
и нека га се боје сви крајеви земље.
10 И пренесе ме у Духу на једну велику и високу гору, па ми показа свети град Јерусалим како са неба силази од Бога.
22 У граду не видех никакав храм, јер су његов храм Господ Бог Сведржитељ и Јагње. 23 Том граду нису потребни ни сунце ни месец да га осветљавају, јер га обасјава Божија слава, а светлило му је Јагње. 24 Народи ће ходати у његовој светлости и земаљски цареви у њега ће доносити своју славу. 25 Капије му се неће затварати дању, а тамо неће бити ноћи. 26 У њега ће бити унети слава и част народâ 27 и ништа нечисто неће ући у њега, нити ико ко чини нешто одвратно и лажно, него само они који су уписани у Јагњетовој Књизи живота.
Река воде живота
22 Онда ми показа реку воде живота. Блистала је као кристал, а текла је из Божијег и Јагњетовог престола 2 средином главне градске улице. Са обе стране реке расло је дрво живота, које рађа дванаест плодова. Оно доноси свој плод сваког месеца, а лишће му је за исцељење народима. 3 Више неће бити никаквог проклетства. У граду ће бити Божији и Јагњетов престо и његове слуге ће му служити. 4 Гледаће његово лице и његово име биће им на челу. 5 Више неће бити ноћи и неће им бити потребна светлост светиљке ни светлост сунца, јер ће их обасјавати Господ Бог. И они ће владати довека.
23 »Ко ме воли, држаће се моје Речи«, одговори му Исус, »и мој Отац ће га волети, и ми ћемо доћи к њему и код њега се настанити. 24 Ко ме не воли, не држи се моје Речи. А Реч коју слушате није моја, него Оца, који ме је послао.
25 »Ово сам вам говорио док сам боравио с вама. 26 А Помагач – Свети Дух – кога ће Отац послати у моје име, научиће вас свему и подсетити вас на све што сам вам рекао.
27 »Мир вам остављам, свој мир вам дајем. Али, не дајем га онако како свет даје. Нека се не узнемирава ваше срце и нека се не плаши. 28 Чули сте да сам рекао: ‚Одлазим и вратићу вам се.‘ Да ме волите, радовали бисте се што одлазим к Оцу, јер Отац је већи од мене.
29 »Ово сам вам рекао сада, пре него што се догоди, да поверујете када се догоди.
Излечење одузетога
5 После тога је био јудејски празник, па Исус оде у Јерусалим. 2 А у Јерусалиму се, код Овчије капије, налази језерце које се на хебрејском зове Витезда[a] и има пет тремова. 3 У њима је лежало мноштво болесних: слепих, хромих и одузетих. 4 [b]
5 А био је тамо и један човек који је боловао тридесет осам година.
6 Када га је Исус угледао како лежи и сазнао колико дуго болује, упита га: »Хоћеш ли да оздравиш?«
7 »Господару«, одговори му болесни човек, »немам никога ко би ме, када се вода заталаса, спустио у језерце, а док ја стигнем, неко је већ тамо пре мене.«
8 »Устани«, рече му Исус, »узми своју простирку и ходај.«
9 И човек одмах оздрави, узе своју простирку и прохода.
А тог дана је била субота,
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International