Revised Common Lectionary (Complementary)

⁸ Али ти, сине човечији, послушај оно што ти кажем. Не буни се попут тог бунтовног народа. Отвори уста и поједи ово што ти дајем.«

⁹ Погледах, а оно – к мени испружена рука и у њој свитак, ¹⁰ који он одмота преда мном. С обе стране биле су исписане речи нарицања, жалости и јаукања.

3 Он ми рече: »Сине човечији, поједи ово што је пред тобом – поједи свитак – па иди и говори израелском народу.«

² Ја отворих уста, и он ми даде свитак да га поједем.

³ Онда ми рече: »Сине човечији, поједи овај свитак који ти дајем и напуни њиме желудац.«

И ја га поједох. У устима ми је био сладак као мед.

⁴ Потом ми рече: »Сине човечији, иди сада израелском народу и говори им моје речи. ⁵ Ниси послан народу неразумљива говора и тешка језика, већ израелском народу – ⁶ не многим народима неразумљива говора и тешка језика, чије речи не разумеш. А да те њима и пошаљем, они би те послушали. ⁷ Али израелски народ неће хтети да те послуша зато што неће да послуша мене, јер је сав израелски народ тврдоглав и тврдокоран. ⁸ Али, ево, ја ћу тебе учинити исто тако непопустљивим и тврдокорним као што су они. ⁹ Учинићу да ти чело буде попут најтврђег камена, тврђе од кремена. Не бој их се и не плаши их се иако су бунтован народ.« ¹⁰ И још ми рече: »Сине човечији, помно саслушај и прими к срцу све речи које ћу ти рећи. ¹¹ Иди сада својим сународницима у изгнанству и говори им. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД‘ – послушали они или не послушали.«

Анђео и мали свитак

10 Тада видех још једног силног анђела како силази са неба. Био је обучен у облак, а на глави му је била дýга. Лице му је било као сунце, а ноге као стубови ватре. ² У руци је имао мали, отворен свитак. Он десном ногом стаде на море, а левом на копно, ³ па из свега гласа повика – као лав када риче. А када је повикао, седам громова проговори својом тутњавом.

⁴ Када је седам громова проговорило, хтедох да пишем, али са неба чух глас који рече: »Запечати то што је седам громова говорило и то немој да пишеш.«

⁵ Тада анђео кога сам видео како стоји на мору и на копну диже десницу према небу ⁶ и закле се Оним који је довека жив, који је створио небеса и оно што је на њима, и земљу и оно што је на њој, и море и оно што је у њему: »Нема више одлагања^[a]! ⁷ Него, оних дана када се огласи седми анђео, када затруби, биће довршена Божија тајна, као што је он својим слугама пророцима и објавио.«

⁸ Тада ми се поново обрати глас који сам чуо са неба и рече: »Иди и узми отворени свитак из руке анђела који стоји на мору и на копну.«

⁹ И ја одох к анђелу и рекох му да ми дâ онај мали свитак, а он ми рече: »Узми га и поједи. Загорчаће ти стомак, али ће ти у устима бити сладак као мед.«

¹⁰ Ја узех свитак из анђелове руке и поједох га. У устима ми је био сладак као мед, али ми, када га поједох, загорча стомак.

¹¹ Онда ми рекоше: »Треба опет да пророкујеш о многим народностима, народима, језицима и царевима.«