Revised Common Lectionary (Complementary)

Павлово обраћење

9 Савле је, у међувремену, и даље љутито претио да ће побити ученике Господње. Зато је отишао код Првосвештеника ² и од њега затражио писмено одобрење за синагоге у Дамаску, да ако нађе следбенике Пута Господњег, било мушкарце или жене, може да их свезане спроведе у Јерусалим. ³ Када се приближио Дамаску, одједном га је обасјало јако светло са неба. ⁴ Тада је пао на земљу и зачуо глас који му рече: „Савле! Савле! Зашто ме прогониш?“

⁵ „Ко си ти, господине^[a]?“ – упитао је Савле. „Ја сам Исус кога ти прогониш“ – одговори глас. ⁶ „А сад устани и уђи у град и тамо ће ти се рећи шта треба да радиш.“

⁷ Савлови пратиоци су занемели; чули су глас, али нису видели никога. ⁸ Када је Савле устао са земље, отворио је очи, али ништа није могао да види, тако да су га узели за руку и довели у Дамаск. ⁹ Три дана није могао да види, а за то време није ни јео ни пио.

¹⁰ У Дамаску је живео неки ученик по имену Ананија. Њему је Господ у виђењу рекао: „Ананија!“ „Ево ме, Господе“ – одговорио је Ананија.

¹¹ „Иди у Јудину кућу – рече Господ – у улицу која се зове ’Права’, и потражи Таршанина по имену Савле. Он се управо сада моли. ¹² Савле је у виђењу видео човека по имену Ананија како улази и ставља руке на њега да би прогледао.“

¹³ Ананија му одговори: „Господе, чуо сам од многих да је овај човек нанео много зла твом светом народу у Јерусалиму. ¹⁴ Чак и овде има овлашћење од Првосвештеника да свеже све који призивају твоје име.“

¹⁵ Господ му рече: „Иди, јер је он оруђе које сам изабрао да објави моје име народима, царевима, и народу израиљском. ¹⁶ Ја ћу му, наиме, показати колико мора да претрпи за моје име.“

¹⁷ Ананија је отишао, ушао у кућу и положио своје руке на њега, те рекао: „Брате Савле! Господ Исус, који ти се указао на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Светог Духа.“ ¹⁸ Истог тренутка са његових очију спаде нешто као крљушт, те је прогледао. Тада је устао и био крштен. ¹⁹ Потом је појео нешто хране, па се окрепио. Неколико дана је провео са ученицима из Дамаска, ²⁰ и одмах почео да проповеда по синагогама да је Исус Син Божији.

Псалам Давидов. Песма за посвећење храма.

¹¹ Тада сам око престола видео мноштво анђела. Чуо сам њихове гласове, и гласове бића и старешина. Анђели, којих је било на хиљаде и милионе, ¹² клицали су снажним гласом:

¹³ Онда сам чуо сва жива бића на небу, на земљи, под земљом и све што живи у мору и на њему, како говоре:

¹⁴ А четири бића рекоше: „Амин!“, а старешине падоше ничице и поклонише се.

21 После овога се Исус поново указао ученицима на Тиверијадском језеру. Овако се указао: ² Били су заједно Симон Петар, Тома звани „Близанац“, Натанаило из Кане Галилејске, два сина Заведејева и још друга два ученика. ³ Симон Петар им рече: „Идем да ловим рибу.“ Они рекоше: „Идемо и ми с тобом.“ Отишли су и укрцали се у бродић, али те ноћи нису уловили ништа.

⁴ У освит зоре, Исус је стао на обалу, али ученици нису знали да је то Исус.

⁵ Тада им Исус рече: „Децо, јесте ли шта уловили?“

Они му одговорише: „Нисмо.“

⁶ Исус им рече: „Баците мреже с десне стране бродића. Тамо ћете наћи рибу.“ Они баце мреже и улове толико рибе да нису могли да их извуку.

⁷ Онај ученик који је био Исусов миљеник рече Петру: „То је Господ.“ Када је Симон Петар чуо да је то Господ, огрнуо се, јер је био лагано обучен и скочио у језеро. ⁸ Остали ученици су допловили и извукли мрежу с рибама. Они, наиме, нису били далеко од обале, свега стотинак метара^[a]. ⁹ Кад су се искрцали на копно, видели су наложену ватру и на њој рибу и хлеб.

¹⁰ Исус им рече: „Донесите и од риба које сте сад уловили.“ ¹¹ Симон Петар уђе у чамац и извуче на обалу мрежу пуну великих риба. Било их је стотину педесет три. Ипак, иако их је било толико, мрежа се није покидала. ¹² Исус им рече: „Дођите да доручкујете.“ Ниједан ученик није се усудио да га пита: „Ко си ти?“, јер су знали да је то Господ. ¹³ Исус је затим узео хлеб и дао им га, а тако и рибу. ¹⁴ То је било већ трећи пут како се Исус показао својим ученицима од како је устао из мртвих.

Исус и Петар

¹⁵ После доручка, Исус упита Симона Петра: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш више него ови?“

Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“

Исус му рече: „Напасај моје јагањце!“

¹⁶ Исус га је и по други пут питао: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш?“

Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“

Исус му рече: „Чувај моје овце!“

¹⁷ Исус га упита и по трећи пут: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме?“

Петар се растужи што га већ трећи пут пита: „Волиш ли ме?“ Он му рече: „Господе, ти све знаш и знаш да те волим.“

Исус му рече: „Напасај моје овце! ¹⁸ Заиста, заиста ти кажем: кад си био млађи, са̂м си се опасивао и ишао куда си хтео, али кад остариш, ти ћеш испружити своје руке, па ће те неко други свезати и водити куда не желиш да идеш.“ ¹⁹ Исус је ово рекао, назначавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. Затим му је рекао: „Хајде за мном!“