Revised Common Lectionary (Complementary)

Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.

Исаијино послање

6 Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм. ² Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети. ³ Они су довикивали један другом:

⁴ Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом.

Престо на небу

4 После тога погледах, а оно – на небу отворена врата!

А онај глас који сам раније чуо како ми говори као труба, рече: »Попни се овамо, па ћу ти показати шта после овога треба да се догоди.«

² Одмах ме обузе Дух, а оно – на небу је стајао престо и неко је на њему седео. ³ Тај који је седео изгледао је као јаспис и сард, а око престола је била дýга као смарагд. ⁴ Око престола су била још двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине, обучене у белу одећу и са златним венцима на глави. ⁵ Из престола су излазиле муње, гласови и громови, а испред њега је горело седам пламтећих буктиња, то јест седам Божијих духова. ⁶ Испред престола је било и нешто као стаклено море слично кристалу.

У средини, око престола, била су четири жива бића пуна очију и спреда и позади. ⁷ Прво од тих живих бића личило је на лава, друго на вола, треће је имало лице као човек, а четврто је личило на орла у лету. ⁸ И та четири жива бића – свако са по шест крила, унаоколо и изнутра пуних очију – и дању и ноћу без предаха говоре:

⁹ И кад год та жива бића дају славу, част и захвалност Ономе који седи на престолу, Ономе који је довека жив, ¹⁰ оне двадесет четири старешине падају ничице пред Оним који седи на престолу и клањају се Ономе који је довека жив, па стављају своје венце пред престо и говоре: