Revised Common Lectionary (Complementary)

⁴ Запојте Господу, верни његови,
    хвалите га, спомињите светост његову.
⁵ Јер гнев његов траје за трен,
    а читав живот милост његова.
Вече доноси плач,
    а јутро клицање.

⁶ У свом спокојству рекао сам себи:
    „Никада ме ништа неће уздрмати.“
⁷ Милошћу си ме својом, Господе,
    учврстио као моћну гору;
кад си лице своје сакрио,
    свега ме је страх обузео.

⁸ К теби вапим, Господе,
    од свога Бога тражим милост.
⁹ „Каква корист од моје смрти,
    ако сиђем у раку?
Хоће ли те прах прослављати?
    Зар ће прах о твојој верности да прича?
¹⁰ Почуј, Господе, смилуј ми се,
    буди моја помоћ, о, Господе!“

¹¹ Мој си плач окренуо у коло,
    скинуо си с мене рухо жалости,
    и у рухо ме радости обукао.
¹² Зато те душа моја слави без престанка.
    О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!

¹¹ Тешко онима који рано ране
    да се опијају пићем жестоким,
настављају до расвитка
    зато што их вино распаљује.
¹² Харфе и лире,
    бубњеви и фруле и вино на гозбама су њиховим;
а за дело Господње не маре,
    и рад руку његових не гледају.
¹³ Зато што знања нема,
    народ мој ће у ропство одведен бити;
и славни његови ће од глади умирати,
    и мноштво ће његово од жеђи горети.
¹⁴ Зато је Свет мртвих^[a] ждрело своје развалио,
    и неизмерне раље разјапио
да се у њих стрмоглаве слава његова и мноштво његово
    уз буку његову и вику његову.
¹⁵ И човек ће се савијати,
    и мужеван ће понижен бити,
    и силници ће поглед оборити.
¹⁶ Господ над војскама судом ће се узвисити,
    и Бог свети светост ће правдом доказати.
¹⁷ Јагањци ће као на пашњацима пасти,
    и јарци ће по богаташким рушевинама брстити.