Revised Common Lectionary (Complementary)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека каже Израел:
»Љубав његова остаје довека.«
14 ГОСПОД је моја снага и песма,
он је мој Спаситељ.
15 Звук клицања победничког
у шаторима праведникâ одјекује:
»Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!
16 Високо је дигнута десница ГОСПОДЊА!
Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!«
17 Нећу умрети, него ћу живети
и причати о делима ГОСПОДЊИМ.
18 ГОСПОД ме тешком казном казнио,
али ме није предао смрти.
19 Отворите ми капије праведности –
ући ћу и ГОСПОДУ захвалити.
20 Ово је капија ГОСПОДЊА
кроз коју улазе праведници.
21 Захвалићу ти, јер си ме услишио;
ти си мој Спаситељ.
22 Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
23 ГОСПОД то учини
и то је дивно у нашим очима.
24 Ово је дан који је ГОСПОД начинио –
кличимо и радујмо се у њему!
17 Сисра побеже пешице до шатора Јаел, жене Хевера Кенејца, јер је између Јавина, цара Хацора, и породице Хевера Кенејца владао мир.
18 Јаел изађе у сусрет Сисри, па му рече: »Уђи, господару. Уђи код мене. Не бој се.«
И он уђе у њен шатор, а она га покри покривачем.
19 Он јој рече: »Молим те, дај ми да попијем мало воде. Жедан сам.«
Она отвори мешину с млеком, даде му да пије, па га опет покри.
20 »Стани на улаз у шатор«, рече јој он, »па ако неко наиђе и упита те: ‚Има ли ту кога?‘ ти кажи: ‚Нема.‘«
21 Када је он чврсто заспао од исцрпљености, Јаел, Хеверова жена, узе шаторски кочић и прикраде му се с чекићем у руци. Она му заби кочић кроз слепоочницу тако да се зарио у земљу, и он умре.
22 Уто наиђе и Варак у потери за Сисром, а Јаел му изађе у сусрет и рече: »Уђи да ти покажем човека кога тражиш.«
Када је ушао у њен шатор, а оно – Сисра лежи мртав, с кочићем у слепоочници!
23 Тако је тога дана Бог пред Израелцима потукао ханаанског цара Јавина.
24 »Нека је благословена међу женама
Јаел, жена Хевера Кенејца,
благословена међу женама у шаторима.
25 Сисра затражи воде, а она му даде млека,
урде му донесе у господској чинији.
26 Левицом посегну за шаторским кочићем,
десницом за чекићем ковачким.
Удари Сисру, главу му смрска,
слепоочницу му разби и прободе.
27 Он јој се сручи крај ногу, паде
и остаде да лежи.
Крај ногу јој се сручи, паде –
где се сручио, ту мртав паде.
28 Кроз прозор погледа Сисрина мајка
и иза прозорске решетке закука:
‚Што толико нема кола његових?
Што штропот његових кола касни?‘
29 Одговарају јој најмудрије дворкиње,
а она себи понавља:
30 ‚Плен су нашли, па га деле:
по девојку-две за свакога,
шарено рухо за Сисру,
рухо шарено, везено,
две мараме шарене, везене
за врат победников.‘
31 »Нека тако страдају сви твоји непријатељи, ГОСПОДЕ,
а они који те воле нека буду као сунце
када се диже у свом пуном сјају.«
Потом је у земљи четрдесет година владао мир.
Жена и Аждаја
12 На небу се појави велико знамење: жена обучена у сунце, под ногама јој месец, а на глави венац од дванаест звезда. 2 Била је трудна и викала у порођајним боловима и мукама. 3 Тада се на небу појави друго знамење: Аждаја, велика, црвена као ватра. Имала је седам глава и десет рогова, а на својим главама седам круна. 4 Њен реп повуче трећину звезда са неба и баци их на земљу. Аждаја стаде пред жену која је требало да се породи, да јој прождре дете чим га роди. 5 Она роди мушко дете, сина, који ће гвозденом палицом владати над свим народима. И дете би узето к Богу и његовом престолу, 6 а жена побеже у пустињу, на место које је Бог припремио за њу, да тамо буде збринута[a] хиљаду двеста шездесет дана.
7 Тада на небу изби рат: Михаило са својим анђелима нападе Аждају. Аждаја са својим анђелима узврати напад, 8 али није била довољно јака, па изгубише место на небу[b]. 9 Тако је збачена Велика аждаја, Стара змија, звана ђаво и Сатана, која цео свет доводи у заблуду. Збачена је на земљу, а с њом и њени анђели.
10 Тада чух силан глас на небу како говори:
»Сада је стигло спасење и сила
и царство нашега Бога
и власт његовога Христа,
јер је збачен тужитељ наше браће
који их је и дању и ноћу оптуживао пред нашим Богом!
11 Они га победише Јагњетовом крвљу
и речју свога сведочанства.
Нису волели свој живот толико
да би устукнули пред смрћу.
12 Зато се веселите, небеса
и ви који пребивате на њима.
А тешко вама, земљо и море,
јер је ђаво сишао к вама!
Силан бес га је обузео,
јер зна да има мало времена.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International