Revised Common Lectionary (Complementary)
16 Овако каже ГОСПОД,
који је кроз море направио пут,
стазу међу моћним водама,
17 који је намамио кола и коњанике,
војску и силне ратнике заједно,
и они легоше, али не устадоше,
угашени, утрнути као фитиљ:
18 »Заборавите шта је било пре,
не размишљајте о прошлости.
19 Ево, чиним нешто ново,
већ се помаља, зар не примећујете?
Пут правим у пустињи
и реке у пустолини.
20 Шакали и нојеви и друге звери
указаће ми част
када створим воду у пустињи
и реке у пустолини
да напојим свој изабрани народ,
21 народ који сам за себе саздао
да ми исказује хвале.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Када је ГОСПОД вратио благостање Сиону,
било нам је као да сањамо.
2 Уста су нам била пуна смеха,
а језик клицања.
Тада се међу народима говорило:
»ГОСПОД велика дела учини за њих.«
3 ГОСПОД велика дела учини за нас,
и радост нас обузе.
4 Врати нам благостање, ГОСПОДЕ,
као негевске потоке.
5 Они који у сузама сеју,
кличући ће жњети.
6 Онај ко плачући излази
носећи семе за сетву,
вратиће се кличући,
носећи снопове жита.
4 – иако бих ја и у тело могао да се поуздам.
Ако неко други мисли да може да се поузда у тело, ја још више: 5 обрезан осмог дана, из Израеловог народа, из Венијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, по Закону фарисеј, 6 по ревности прогонитељ Цркве, по законској праведности беспрекоран.
7 Али, оно што ми је некад било добитак, то ради Христа сматрам губитком. 8 Штавише, ја све сматрам губитком у поређењу с оним што све превазилази: спознањем Христа Исуса, мога Господа, ради кога сам све изгубио. И све сматрам смећем да бих добио Христа 9 и у њему се нашао – не својом праведношћу која долази од Закона, него оном која долази кроз веру у Христа: праведношћу која долази од Бога на основу вере. 10 Желим да упознам Христа и силу његовог васкрсења и заједништво у његовим страдањима, постајући као он у његовој смрти, 11 не бих ли некако стигао до васкрсења из мртвих.
Хитање ка циљу
12 Није да сам то већ постигао или да сам постао савршен, него хитам даље, не бих ли некако дохватио оно ради чега је Христос Исус дохватио мене. 13 Ја, браћо, не сматрам да сам то већ дохватио. Али, једно чиним: заборављајући оно што је за мном, а пружајући се ка оном што је преда мном, 14 хитам ка циљу, да добијем награду ради које ме је Бог у Христу Исусу позвао на небо.
Помазање у Витанији
(Мт 26,6-13; Мк 14,3-9)
12 Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих. 2 Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом. 3 Тада Марија узе литру[a] скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.
4 А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика – који ће га касније издати – рече: 5 »Зашто се ова помаст није продала за триста динара[b] и то поделило сиромасима?«
6 Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.
7 Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране. 8 Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International