Revised Common Lectionary (Complementary)
Маскил Давидов.
1 Благо оном коме су преступи опроштени,
чији су греси покривени.
2 Благо човеку коме ГОСПОД не рачуна кривицу
и у чијем духу нема лукавости.
3 Док сам ћутао, кости ми ослабише
од мог ридања свакодневног.
4 И дан и ноћ твоја ме рука притискала,
снага ми се сушила као за летње жеге. Села
5 Тада ти признах свој грех
и више своју кривицу нисам скривао.
Рекох: »Признаћу своје преступе ГОСПОДУ«
– и ти опрости кривицу мога греха. Села
6 Зато нека ти се сваки верни
моли у време невоље.
Када се бујица силних вода дигне,
до њега неће доћи.
7 Ти си заклон мој;
од невоље ћеш ме сачувати,
окружити ме песмама избављења. Села
8 »Научићу те и показати ти пут
којим треба да идеш.
Саветоваћу те
и држати те на оку.
9 Не буди као коњ или мазга,
који немају памети,
којима се управља жвалама и уздама,
јер ти иначе не прилазе.«
10 Многе су муке опакога,
али ко се у ГОСПОДА узда,
љубав га окружује.
11 Радујте се у ГОСПОДУ и веселите, праведници!
Кличите од радости, сви који сте срца честитог!
7 ГОСПОД рече Мојсију: »Иди доле, јер се твој народ, који си извео из Египта, искварио. 8 Брзо су застранили са пута којим сам им заповедио да иду. Направили су себи ливено теле, па су му се поклонили и принели жртве, говорећи: ‚Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.‘«
9 »Видео сам ја тај народ«, рече још ГОСПОД Мојсију. »То је народ тврдоглав. 10 А сада дај да планем гневом на њих и истребим их. Онда ћу од тебе направити велик народ.«
11 Али Мојсије поче да преклиње ГОСПОДА, свога Бога: »ГОСПОДЕ, зашто да планеш гневом на свој народ који си великом силом и моћном руком извео из Египта? 12 Зашто да Египћани говоре: ‚Извео их је у злој намери – да их побије у планинама и да их истреби са лица земље‘? Утишај свој љути гнев. Одустани од намере да нанесеш зло своме народу. 13 Сети се Авраама, Исаака и Израела, својих слугу, којима си се самим собом заклео када си им обећао: ‚Умножићу ваше потомке да их буде колико и звезда на небу. Даћу им сву ову земљу коју сам им обећао и она ће довека бити њихова.‘«
14 И ГОСПОД одуста од намере да свом народу нанесе зло којим му је запретио.
Прича о изгубљеној овци
(Мт 18,12-14)
15 Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, 2 па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«
3 Тада им Исус исприча ову причу: 4 »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? 5 А кад је нађе, радосно је стави на рамена, 6 па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ 7 Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«
Прича о изгубљеној драхми
8 »Или, која жена, када има десет драхми[a], па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе? 9 А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘ 10 Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International