Revised Common Lectionary (Complementary)
105 Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
2 Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
3 Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
4 Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
5 Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
6 О, семе Авра̂мово, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
7 Он је Господ, Бог наш,
судови су његови по свој земљи.
8 Он се сећа увек његовог савеза,
речи што је заповеди за хиљаду нараштаја,
9 који је склопио са Авра̂мом,
и којим се заклео Исаку,
10 за уредбу га је поставио Јакову,
Израиљу за вечни савез,
11 говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
као део вашега наследства.“
12 Док их је још било мало,
тек шачица дошљака у земљи,
13 лутајући од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 није дао ником да их тлачи,
ради њих је кажњавао цареве:
15 „Не дирајте моје помазанике,
мојим пророцима злобу не чините!“
16 Он је глад призвао на земљу,
укинуо свако снабдевање хлебом.
17 Човека је послао пред њима,
Јосифа, проданог у робље.
18 Ноге су му спутали ланцима,
а врат су му оковали гвожђем;
19 све до часа кад се испунила реч о њему,
реч Господња га је прокушала.
20 Цар је заповедио да га пусте,
владар народа га је ослободио.
21 Поставио га је за господара куће,
за управитеља свих својих добара;
22 да по својој вољи води му главаре,
старешине му мудро саветује.
23 Тако је Израиљ дошао у Египат;
Јаков, дошљак у Хамовој земљи.
24 И он је веома умножио свој народ,
бројнији су били од својих душмана.
25 Окренуо им је срце да замрзе његов народ,
да му се на слуге пакосно окоме.
26 Послао је Мојсија, свог слугу,
и Арона, свог изабраника.
27 И они су пред њима приказали његове знакове
и чудеса по Хамовој земљи.
28 Спустио је таму на њу, помрачио је,
и они[a] нису били непослушни његовој речи.
29 Воде им је у крв претворио
и рибе им поморио.
30 Земља им је врвела од жаба,
чак и одаје њихових царева.
31 Заповедио је, па су обади и комарци
навалили на све њихове крајеве.
32 Град им је као кишу дао
и пламене муње по њиховој земљи.
33 Лозе им је и смокве сломио,
скршио им стабла по њиховом крају.
34 Заповедио је, па су грунули
безбројни скакавци и гусенице.
35 Обрстили су све биље њихове земље,
појели им летину са поља.
36 Побио је све првенце њихове земље,
први плод све њихове мужевности.
37 Извео их је са сребром и златом,
међу његовим племенима није било посрнулих.
38 Египат је одахнуо када су изашли,
јер их је од њих спопала страхота.
39 Облак је као заклон разастро
и пламен да ноћу светли.
40 Молили су га и он им доведе препелице,
хлебом с неба их насити.
41 Отворио је стену и воде прокуљаше,
потекле су као поток у земљи сувој.
42 Јер се сетио свог светог обећања Авра̂му,
слузи своме.
Јосафат побеђује Моавце и Амонце
20 После овога су Моавци, Амонци и неки од Меунита напали Јосафата.
2 Дошли су неки људи код Јосафата и обавестили га: „Велико мноштво надире са друге стране мора, од Едома долазе на тебе. Ено их у Хасасон-Тамару, то јест у Ен-Геди.“ 3 Јосафат се уплашио, па је окренуо лице да тражи Господа и по целој Јуди је прогласио пост. 4 Тада се Јудејци окупише да траже помоћ од Господа. Из свих Јудиних градова су долазили да траже Господа.
5 Јосафат је стао пред збор Јудејаца и Јерусалимљана, у Дому Господњем пред новим двориштем 6 и рече:
„О, Господе, Боже наших отаца! Ниси ли ти Бог на небесима и не владаш ли над царствима свих народа? Није ли у твојој руци сила и моћ, и нико не може да ти се одупре? 7 Зар ти ниси одагнао становнике ове земље испред Израиља, твога народа, и дао је довека потомцима твог пријатеља Авра̂ма? 8 Они су се настанили у њој и у њој изградили Светилиште твом имену, рекавши: 9 ’Ако нас задесе пошаст, мач осуде, помор, глад, стајаћемо пред овим Домом и пред тобом – јер овај Дом носи твоје име – и завапићемо у својој невољи, а ти нас чуј и спаси.’
10 А сада су овде Амонци, Моавци и још неки са горе Сир. Ниси дозволио Израиљу када је изашао из Египта да прође преко њихове земље, па је морао да их заобилази, а није их истребио. 11 И сад нам враћају тако што су дошли да нас отерају са твог поседа који си нам ти дао у наследство. 12 О, Боже наш, зар им нећеш судити? У нама нема снаге пред овим великим мноштвом које долази на нас. Не знамо шта да урадимо. Наше су очи упрте у тебе!“
13 Сва је Јуда стајала пред Господом са својом децом, са женама и синовима.
14 И тада је на Левита Јазила – Захаријевог сина, Венајиног сина, Јеиеловог сина, Матанијевог сина – Асафовог потомка, усред збора дошао Дух Господњи. 15 Он рече:
„Пазите добро, сви Јудејци и Јерусалимљани, и ти, цару Јосафате! Овако вам говори Господ: ’Ви се не плашите и не клоните срцем пред овим великим мноштвом, јер ова битка није ваша него Господња. 16 Сутра сиђите на њих док се буду успињали уз Зис и наћи ћете их на крају долине, пред пустињом Јеруил. 17 Не борите се у овој бици. Станите, поставите се и гледајте како ће вас Господ избавити, о, Јудо и Јерусалиме! Не плашите се и не клоните срцем! Сутра изађите пред њих јер је Господ са вама!’“
18 Тада се Јосафат поклонио лицем до земље, а сви су Јудејци и Јерусалимљани пали ничице пред Господом и поклонили му се. 19 Устали су Левити, потомци Катови и потомци Корејеви да на сав глас славе Господа, Бога Израиљевог.
20 Тако су ујутру рано устали и отишли у Текуја пустињу. Када су излазили, Јосафат стаде и рече: „Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани! Верујте у Господа, свога Бога, и одржаћете се; верујте пророцима његовим и успећете.“ 21 Онда се посаветовао са народом и поставио оне који певају Господу и оне у светој одећи, да иду пред војском и славе га:
„Хвалите Господа
јер је милост његова довека.“
22 Када су почели радосно да кличу и славе, Господ постави заседу Амонцима, Моавцима и још некима са горе Сир, који су кренули на Јуду. Тако су били поражени.
Уска врата
22 Исус је затим пролазио кроз градове и села и поучавао, настављајући своје путовање према Јерусалиму. 23 Неко му рече: „Господе, има ли мало оних који ће бити спасени?“
Исус одговори: 24 „Борите се да уђете на уска врата, јер вам кажем да ће многи настојати да уђу, али неће моћи. 25 Кад домаћин устане и затвори врата, ви ћете остати пред вратима и молити: ’Господе, отвори нам!’
Онда ће вам он одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте.’
26 Тада ћете рећи: ’Ми смо јели и пили са тобом; ти си поучавао по нашим улицама!’
27 А он ће вам одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте. Одлазите од мене сви, који чините безакоње!’
28 Тамо ћете плакати и шкргутати зубима када видите Авра̂ма, Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а ви избачени. 29 Доћи ће народи с истока и запада, севера и југа, и поседати на гозбу Царства Божијег. 30 И гле, тамо ће последњи бити први, и први – последњи.“
Исус тугује над Јерусалимом
31 У тај час приступише му неки фарисеји и рекоше му: „Иди одавде на неко друго место, јер Ирод хоће да те убије.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.