Revised Common Lectionary (Complementary)

Божији савез с Аврамом

15 После ових догађаја, реч ГОСПОДЊА дође Авраму у виђењу:

² А Аврам рече: »Господе ГОСПОДЕ, шта ћеш ми дати? Немам деце и мој наследник ће бити Елиезер Дамашћанин.«

³ И још рече: »Ето, ниси ми дао потомство, па ће ми наследник бити роб рођен у мом дому.«

⁴ Тада му дође реч ГОСПОДЊА: »Неће тај бити твој наследник, него ће ти твој рођени син бити наследник.«

⁵ Онда изведе Аврама напоље и рече: »Погледај у небо и преброј звезде, ако можеш да их пребројиш – толико ће ти бити потомство.«

⁶ Аврам поверова ГОСПОДУ и он му то урачуна у праведност.

⁷ ГОСПОД му рече: »Ја сам ГОСПОД, који те је извео из Ура Халдејског да запоседнеш ову земљу.«

⁸ »Господе ГОСПОДЕ«, рече Аврам, »како ћу знати да ћу је запосести?«

⁹ ГОСПОД му рече: »Донеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, једну грлицу и једно голупче.«

¹⁰ Аврам му све то донесе и расече на половине, па све половине стави једну наспрам друге. Само птице није расецао. ¹¹ Тада птице грабљивице почеше да се обрушавају на стрвине, а Аврам их је терао.

¹² Када је сунце било на заласку, Аврам западе у дубок сан и обузе га густа и језива тама.

¹⁷ Када је сунце зашло и пао мрак, појавише се задимљен жеравник и пламтећа бакља и прођоше између расечених делова животиња.

¹⁸ Тога дана ГОСПОД склопи савез са Аврамом и рече: »Твојим потомцима дајем ову земљу, од Египатске реке до велике реке, реке Еуфрат –

Давидов.

¹⁷ Придружите се онима који се угледају на мене, браћо, и посматрајте оне који живе по примеру који смо вам дали. ¹⁸ Јер, многи – о којима сам вам често говорио, а сада и плачући говорим – живе као непријатељи Христовог крста. ¹⁹ Њихов крај је пропаст, њихов бог је трбух, њихова слава је у њиховој срамоти, они мисле само на земаљско. ²⁰ А наша отаџбина је на небесима, одакле и ишчекујемо Спаситеља, Господа Исуса Христа. ²¹ Он ће својом силом – којом може све да потчини себи – преобразити наше бедно тело и саобразити га свом славном телу.

4 Зато, моја драга и жељена браћо, моја радости и венче, тако треба да чврсто стојите у Господу, драги моји!

Прекор Јерусалиму

(Мт 23,37-39)

³¹ У то време му приђоше неки фарисеји и рекоше: »Иди одавде на неко друго место, јер Ирод хоће да те убије.«

³² А он им рече: »Идите и реците тој лисици: ‚Ево, истерујем демоне и исцељујем данас и сутра, а трећег дана ћу довршити дело.‘ ³³ Али, данас, сутра и прекосутра треба да путујем, јер не приличи пророку да погине ван Јерусалима.

³⁴ »Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као квочка своје пилиће под крила, али нисте хтели. ³⁵ Ево, кућа вам остаде пуста. Кажем вам: нећете ме више видети све док не будете рекли: ‚Благословен онај који долази у име Господа.‘^(A)«

Преображење

(Мт 17,1-8; Мк 9,2-8)

²⁸ После отприлике осам дана откад је ово рекао, Исус са собом поведе Петра, Јована и Јакова и попе се на једну гору да се помоли. ²⁹ Док се молио, изглед лица му се промени, а одећа постаде блештаво бела. ³⁰ А два човека су разговарала с њим: били су то Мојсије и Илија, ³¹ који су се појавили у великом сјају^[a]. Говорили су о његовом одласку који је требало да се догоди^[b] у Јерусалиму.

³² Петар и његови другови били су веома поспани, а када су се расанили, угледаше његову славу и два човека која су с њим стајала.

³³ Док су ови одлазили од Исуса, Петар му рече: »Учитељу, добро је што смо овде. Хајде да подигнемо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији« – не знајући шта говори.

³⁴ Док је он још говорио, појави се облак и засени их, а они се, када су ушли у облак, уплашише.

³⁵ Тада се из облака зачу глас који рече: »Ово је мој Син, кога сам изабрао! Њега слушајте!«

³⁶ А када је глас одјекнуо, Исус остаде сам. Ученици то задржаше за себе и никоме у то време нису причали шта су видели.

Излечење опседнутог дечака

(Мт 17,14-18; Мк 9,14-27)

³⁷ Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет.

³⁸ Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац. ³⁹ Дух га шчепа, па изненада вришти; баца га у грчеве и пена му удари на уста. Тешко га напушта и сатире га. ⁴⁰ Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«

⁴¹ »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама и да вас подносим? Доведи свога сина овамо.«

⁴² Док је дечак долазио, демон га обори на земљу у грчевима. Али Исус запрети нечистом духу, излечи дечака и предаде га оцу. ⁴³ И сви се задивише Божијој величини.

Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 17,22-23; Мк 9,30-32)

Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима: