Revised Common Lectionary (Complementary)
1 Ко живи у скровишту Свевишњега
остаће у сенци Свесилнога.
2 Рећи ћу за ГОСПОДА:
»Он је моје уточиште и тврђава,
Бог мој, у кога се уздам.«
9 Ако ти пребивалиште буде ГОСПОД,
ако ти Свевишњи буде уточиште,
10 никакво зло неће те задесити
ни пошаст се примаћи твоме шатору.
11 Јер, заповедиће својим анђелима за тебе
да те чувају на свим твојим путевима;
12 они ће те носити на рукама
да ногом не запнеш за камен.
13 Лава и кобру ћеш газити,
згазити младог лава и љуту гују.
14 »Зато што ме воли, избавићу га,
зато што моје Име признаје, заштитићу га.
15 Завапиће ми, и ја ћу га услишити.
С њим ћу бити у невољи,
избавити га и прославити.
16 Наситићу га дугим животом
и моје спасење му показати.«
10 Тада гоничи робова и надзорници одоше и рекоше Израелцима: »Овако каже фараон: ‚Нећу вам више давати сламу. 11 Идите и сами је сакупљајте где год можете да је нађете, али вам се посао неће нимало смањити.‘«
12 Тако се народ раштрка по читавом Египту да сакупља стрњику место сламе. 13 А гоничи су их терали да раде, говорећи: »Сваког дана завршите исто онолико посла колико и онда кад је било сламе.«
14 Фараонови гоничи робова били су поставили неке Израелце за надзорнике, а сада су их тукли и питали: »Зашто ни јуче ни данас нисте направили онолико цигала колико и раније?«
15 Тада надзорници Израелци одоше фараону и завапише: »Зашто тако поступаш с нама, својим слугама? 16 Нама, твојим слугама, више не дају сламу, а ипак нам говоре: ‚Правите цигле!‘ Ми, твоје слуге, чак добијамо и батине, а крив је твој народ.«
17 »Лењи сте ви, лењи«, рече фараон, »и зато говорите: ‚Хајде да принесемо жртву ГОСПОДУ.‘ 18 А сад, на посао! Нећете добити сламу, али морате да направите онолико цигала колико вам је одређено.«
19 Када им је речено: »Не смањујте дневну количину цигала«, надзорници Израелци увидеше да их је снашло зло.
20 Одлазећи од фараона, наиђоше на Мојсија и Аарона, који су их чекали, 21 па им рекоше: »Нека вас сада ГОСПОД погледа и нека вам суди јер су нас фараон и његови службеници замрзели због вас! Ставили сте им мач у руке, да нас побију.«
Бог обећава избављење
22 Мојсије се врати ГОСПОДУ и рече: »Господе, зашто тако зло поступаш с овим народом? Зашто си ме послао овамо? 23 Откад сам отишао да у твоје име говорим фараону, он још горе поступа с овим народом, а ти никако да избавиш свој народ.«
30 »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе. 31 Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас: 32 ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘(A) Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.
33 »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле. 34 Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘(B)
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International