Revised Common Lectionary (Complementary)
Песма поклоничка.
120 У невољи Господа сам звао
и он ми се одазвао.
2 О, Господе, избави ми душу
од лажљивих усана
и језика превртљивог!
3 Шта ли ће се теби дати,
шта ће ти се надодати,
о, језиче превртљиви?
4 Јунакове оштре стреле
са смрекином жеравицом!
5 Јао мени!
Ја сам дошљак код Месеха,
у кедарским шаторима живим.
6 Предуго сам боравио
са онима што мир мрзе.
7 Ја сам миру предан,
али чим бих да говорим,
они би да заратују.
Седекија, цар Јуде
18 Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. 19 Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. 20 И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.
А Седекија се побунио против вавилонског цара.
Пад Јерусалима и друго изгнанство
25 Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега. 2 Град је био под опсадом до једанаесте године цара Седекије.
3 Али деветог дана четвртог[a] месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље, 4 град је био проваљен. Цар је под окриљем ноћи побегао са свим ратницима између два зида поред царског врта, иако су Халдејци били свуда око града, и отишао у правцу Араве[b]. 5 Халдејски војници су се дали у потеру за царем и стигли га на Јерихонским пољанама; сва његова војска се разбежала и оставила га. 6 Халдејци су ухватили цара и одвели га вавилонском цару у Ривлу, који му је изрекао пресуду. 7 Седекијине синове су поклали пред њим, а Седекији су ископали очи, па су га везаног ланцима одвели у Вавилон.
8 Седмог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже. 9 Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. 10 Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили зидине око Јерусалима. 11 Остатак народа који је остао у граду, и оне што су пребегли к вавилонском цару, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. 12 Ипак, заповедник телесне страже је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.
13 Халдејци су изломили и бронзане стубове који су били у Дому Господњем, и подножја и бронзано море, који су били у Дому Господњем, и однели бронзу у Вавилон. 14 Однели су и лонце, лопатице, машице, тепсије, и све бронзано посуђе које се користило за храмску службу, као и кадионице и лаворе. 15 Заповедник телесне страже је однео све што је било од злата и сребра. 16 Бронзи од два стуба, мора и подножја, од свега овог посуђа које је Соломон начинио за Дом Господњи, није било мере. 17 Један стуб је био висок осамнаест лаката[c], а на његовом врху је било бронзано оглавље. Оглавље је било високо три лакта[d]. Плетенице и нарови око оглавља су били потпуно од бронзе. Други стуб с плетеницом је био исти.
18 Заповедник телесне страже је, такође, повео Сорају, Првосвештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. 19 Из града је одвео и једног дворанина који је био над ратницима, и пет царских свештеника, које су нашли у граду. Такође је одвео писара војног заповедника, који је позивао у војску народ земље, и шездесет људи од народа земље које су нашли у граду. 20 Навузардан, заповедник телесне страже, их је узео и довео их пред вавилонског цара у Ривлу. 21 Вавилонски цар их је побио; погубио их је у Ривли, у земљи аматској.
Тако је Јуда био одведен у изгнанство из своје земље.
20 Али Христос је ускрснуо из мртвих, први међу умрлима! 21 Јер, као што је смрт дошла посредством човека, тако је и ускрсење из мртвих дошло посредством човека. 22 Наиме, као што у Адаму сви умиру, тако ће сви који су у Христу оживети, 23 свако по свом реду: Христос је први, а затим, кад он дође, и они који му припадају. 24 Потом наступа крај, када Христос уништи свако главарство, и сваку власт и силу, те преда Царство Богу Оцу. 25 Он, наиме, треба да влада док не положи све непријатеље под своје ноге. 26 Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ. 27 Јер, Бог је све покорио њему под ноге. А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све осим Бога, који му је све покорио. 28 А кад му све буде покорено, онда ће се и Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему.
29 Шта онда чине они који се крштавају за мртве? Ако мртви не ускрсавају, зашто се крсте за њих? 30 Зашто смо и ми сваки час у опасности? 31 Ја сваки дан умирем, браћо, тако ми вас, моје дике по нашем Господу Исусу Христу. 32 Људски говорећи, какву корист имам од тога што сам се борио са „зверима“ у Ефесу? Ако мртви не ускрсавају, онда,
„Да једемо и пијемо,
јер сутра ћемо да помремо.“
33 Не заваравајте се: „Лоше друштво квари добре обичаје.“ 34 Дођите к себи и не грешите више, јер неки људи не знају Бога. Ово вам говорим на срамоту.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.