Revised Common Lectionary (Complementary)

Песма поклоничка.

Седекија, цар Јуде

¹⁸ Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. ¹⁹ Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. ²⁰ И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.

А Седекија се побунио против вавилонског цара.

Пад Јерусалима и друго изгнанство

25 Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега. ² Град је био под опсадом до једанаесте године цара Седекије.

³ Али деветог дана четвртог^[a] месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље, ⁴ град је био проваљен. Цар је под окриљем ноћи побегао са свим ратницима између два зида поред царског врта, иако су Халдејци били свуда око града, и отишао у правцу Араве^[b]. ⁵ Халдејски војници су се дали у потеру за царем и стигли га на Јерихонским пољанама; сва његова војска се разбежала и оставила га. ⁶ Халдејци су ухватили цара и одвели га вавилонском цару у Ривлу, који му је изрекао пресуду. ⁷ Седекијине синове су поклали пред њим, а Седекији су ископали очи, па су га везаног ланцима одвели у Вавилон.

⁸ Седмог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже. ⁹ Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. ¹⁰ Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили зидине око Јерусалима. ¹¹ Остатак народа који је остао у граду, и оне што су пребегли к вавилонском цару, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. ¹² Ипак, заповедник телесне страже је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.

¹³ Халдејци су изломили и бронзане стубове који су били у Дому Господњем, и подножја и бронзано море, који су били у Дому Господњем, и однели бронзу у Вавилон. ¹⁴ Однели су и лонце, лопатице, машице, тепсије, и све бронзано посуђе које се користило за храмску службу, као и кадионице и лаворе. ¹⁵ Заповедник телесне страже је однео све што је било од злата и сребра. ¹⁶ Бронзи од два стуба, мора и подножја, од свега овог посуђа које је Соломон начинио за Дом Господњи, није било мере. ¹⁷ Један стуб је био висок осамнаест лаката^[c], а на његовом врху је било бронзано оглавље. Оглавље је било високо три лакта^[d]. Плетенице и нарови око оглавља су били потпуно од бронзе. Други стуб с плетеницом је био исти.

¹⁸ Заповедник телесне страже је, такође, повео Сорају, Првосвештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. ¹⁹ Из града је одвео и једног дворанина који је био над ратницима, и пет царских свештеника, које су нашли у граду. Такође је одвео писара војног заповедника, који је позивао у војску народ земље, и шездесет људи од народа земље које су нашли у граду. ²⁰ Навузардан, заповедник телесне страже, их је узео и довео их пред вавилонског цара у Ривлу. ²¹ Вавилонски цар их је побио; погубио их је у Ривли, у земљи аматској.

Тако је Јуда био одведен у изгнанство из своје земље.

²⁰ Али Христос је ускрснуо из мртвих, први међу умрлима! ²¹ Јер, као што је смрт дошла посредством човека, тако је и ускрсење из мртвих дошло посредством човека. ²² Наиме, као што у Адаму сви умиру, тако ће сви који су у Христу оживети, ²³ свако по свом реду: Христос је први, а затим, кад он дође, и они који му припадају. ²⁴ Потом наступа крај, када Христос уништи свако главарство, и сваку власт и силу, те преда Царство Богу Оцу. ²⁵ Он, наиме, треба да влада док не положи све непријатеље под своје ноге. ²⁶ Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ. ²⁷ Јер, Бог је све покорио њему под ноге. А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све осим Бога, који му је све покорио. ²⁸ А кад му све буде покорено, онда ће се и Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему.

²⁹ Шта онда чине они који се крштавају за мртве? Ако мртви не ускрсавају, зашто се крсте за њих? ³⁰ Зашто смо и ми сваки час у опасности? ³¹ Ја сваки дан умирем, браћо, тако ми вас, моје дике по нашем Господу Исусу Христу. ³² Људски говорећи, какву корист имам од тога што сам се борио са „зверима“ у Ефесу? Ако мртви не ускрсавају, онда,

³³ Не заваравајте се: „Лоше друштво квари добре обичаје.“ ³⁴ Дођите к себи и не грешите више, јер неки људи не знају Бога. Ово вам говорим на срамоту.