Revised Common Lectionary (Complementary)

Песма приликом успињања до Храма.

Цидкија, цар Јуде, и пад Јерусалима

(2. Лет 36,11-21; Јер 52,1-11)

¹⁸ Цидкија је имао двадесет једну годину када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година. Мајка му се звала Хамутал кћи Јеремијина, а била је из Ливне. ¹⁹ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и Јехојаким.

²⁰ Све се ово десило Јерусалиму и Јуди због гнева ГОСПОДЊЕГ, и ГОСПОД их је на крају одбацио од себе.

Цидкија се побуни против вавилонског цара.

25 Стога Навуходоносор, цар Вавилона, десетог дана десетог месеца девете године своје владавине крену на Јерусалим са свом својом војском, утабори се ван града и свуда око њега подиже опсадне куле. ² Град је био под опсадом све до једанаесте године владавине цара Цидкије. ³ До деветог дана четвртог^[a] месеца, глад у граду постала је толико велика да народ више није имао шта да једе. ⁴ Онда непријатељ проби градске зидине, па сва јудејска војска побеже ноћу кроз капију између два зида близу царевог врта, иако су Халдејци опколили град. Побегоше према Арави, ⁵ али вавилонска војска крену у потеру за царем, па га стиже на Јерихонским пољанама. Тада се сви његови војници раштркаше, ⁶ а њега ухватише, па га одведоше вавилонском цару у Ривлу, где му изрекоше пресуду. ⁷ Цидкији побише синове пред његовим очима, а онда му ископаше очи, оковаше га у бронзане ланце и одведоше у Вавилон.

Вавилонци разарају Храм и одводе Јудеје у сужањство

(Јер 52,12-33)

⁸ Седмог дана петог месеца, деветнаесте године владавине вавилонског цара Навуходоносора, Невузарадан, заповедник царске страже, службеник вавилонског цара, дође у Јерусалим. ⁹ Он спали Дом ГОСПОДЊИ, царску палату и све куће у Јерусалиму – сваку важнију грађевину у граду. ¹⁰ Сва халдејска војска која је дошла са заповедником царске страже поруши зидове који су опасивали Јерусалим. ¹¹ Невузарадан одведе у сужањство народ који је преостао у граду, заједно са осталим становништвом и са онима који су прешли на страну вавилонског цара. ¹² Али неке од најсиромашнијих заповедник остави да обрађују винограде и њиве.

¹³ Вавилонци разбише бронзане стубове, покретна постоља и бронзано Море, који су били у Дому ГОСПОДЊЕМ, па бронзу однеше у Вавилон. ¹⁴ Однеше и лонце, лопатице, маказе за фитиљ, чиније и све бронзане предмете који су коришћени при служби у Храму. ¹⁵ Заповедник царске страже однесе и кадионице и чиније за шкропљење – све што је било направљено од чистог злата или сребра.

¹⁶ Бронзе од два стуба, Мора и покретних постоља, које је Соломон направио за Дом ГОСПОДЊИ, било је толико да се није могло измерити. ¹⁷ Сваки стуб је био осамнаест лаката^[b] висок, а бронзана главица на врху једног стуба три лакта^[c] висока и унаоколо украшена мрежицом и наровима од бронзе. Сличан је био и други стуб са својом украсном мрежицом.

¹⁸ Заповедник царске страже зароби главног свештеника Серају, нижег свештеника Софонију и три чувара капија. ¹⁹ Из града одведе заповедника задуженог за војнике и пет царевих саветника, а тако и бележника, који је био и главни заповедник задужен за попуну војске људством, и шездесет његових људи који су се затекли у граду. ²⁰ Заповедник царске страже Невузарадан све њих одведе вавилонском цару у Ривлу, ²¹ у земљи Хамат, где цар нареди да се погубе.

Тако су Јудеји одведени из своје земље.

²⁰ Али, Христос јесте васкрсао из мртвих, као првенац оних који су умрли. ²¹ Јер, пошто је смрт дошла преко човека, и васкрсење мртвих је дошло преко човека. ²² Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети. ²³ Али, свако по свом реду: као првенац Христос, затим, када он дође, они који су Христови. ²⁴ Потом долази крај, када он преда Царство Богу Оцу пошто уништи свако поглаварство, сваку власт и силу. ²⁵ Он, наиме, треба да влада све док све непријатеље не подложи под своје ноге. ²⁶ А последњи непријатељ који ће бити уништен је смрт. ²⁷ Јер, »све је потчинио под његове ноге«^(A). А када каже: »све је потчинио«, јасно је да је потчињено све осим Онога који му је све потчинио. ²⁸ А када му све буде потчињено, онда ће се и сâм Син потчинити Ономе који му је све потчинио, да Бог буде све у свему.

²⁹ Уосталом, шта раде они који се крштавају за мртве? Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се крштавају за њих? ³⁰ Зашто се и ми сваки час излажемо опасности? ³¹ Сваког дана умирем, браћо, тако ми поноса на вас који имам у Христу Исусу, нашем Господу. ³² Ако сам се само као човек борио са зверима у Ефесу, шта ми то користи? Ако мртви не васкрсавају, »једимо и пијмо, јер сутра ћемо умрети«.^(B)

³³ Не заваравајте се: »Рђаво друштво квари добре навике.« ³⁴ Честито се отрезните и не грешите, јер неки не познају Бога – на вашу срамоту говорим.