Revised Common Lectionary (Complementary)

Исаијино послање

6 Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм. ² Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети. ³ Они су довикивали један другом:

⁴ Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом.

⁵ Ја рекох: »Тешко мени, пропадох! Јер, човек сам нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а моје очи видеше Цара, ГОСПОДА над војскама.«

⁶ Тада до мене долете један од серафима. У руци му је била жеравица коју је машицама узео са жртвеника. ⁷ Он ми њоме дотаче уста и рече: »Ево, ово ти је дотакло усне; твоја кривица је уклоњена и грех опроштен.«

⁸ Тада чух глас Господњи како говори: »Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?«

А ја рекох: »Ево мене! Мене пошаљи!«

¹¹ Ја рекох: »Докле, Господе?«

Давидов.

Христово васкрсење

15 Подсећам вас, браћо, на еванђеље које сам вам објавио, које сте и примили, у коме и стојите, ² којим се и спасавате ако се чврсто држите Речи коју сам вам објавио, осим ако нисте узалуд поверовали.

³ Пре свега, предао сам вам оно што сам и примио: да је Христос умро за наше грехе у складу са Писмима, ⁴ да је сахрањен, да је васкрсао трећег дана у складу са Писмима, ⁵ и да се показао Кифи^[a], па Дванаесторици. ⁶ Затим се показао браћи, којих је било више од пет стотина одједном – већина их је још жива, а неки су умрли^[b]. ⁷ Затим се показао Јакову, па свим апостолима. ⁸ А после свих, показао се и мени, као недоношчету.

⁹ Ја сам, наиме, најмањи од апостола, недостојан да се зовем апостол, зато што сам прогонио Божију цркву. ¹⁰ Али, Божијом милошћу сам оно што јесам и његова милост према мени није била узалудна. Напротив, ја сам се трудио више од свих њих – али не ја, него Божија милост са мном. ¹¹ Био то, дакле, ја или они: то проповедамо и у то сте поверовали.

Први ученици

(Мт 4,18-22; Мк 1,16-20)

5 Једном, док се народ гурао око њега да чује Божију реч, а он стајао покрај Генисаретског језера, ² виде поред обале два чамца. Рибари су изашли из њих и испирали мреже. ³ Он уђе у један од чамаца, који је припадао Симону, и замоли га да се мало отисне од копна. Онда седе, па је учио народ из чамца.

⁴ Када је престао да говори, рече Симону: »Извези на пучину, па баците мреже за лов.«

⁵ »Учитељу«, одговори му Симон, »сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али, ако ти кажеш, бацићу мреже.«

⁶ И кад су то учинили, ухватише веома много рибе – толико да су им се мреже цепале. ⁷ Зато махнуше друговима у другом чамцу да дођу и помогну им. Ови дођоше, па оба чамца толико напунише рибом да су почели да тону.

⁸ Када је Симон Петар то видео, баци се Исусу пред ноге и рече: »Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек!«

⁹ Јер, он и сви који су били с њим били су запањени колико много рибе су уловили, ¹⁰ а исто тако и Зеведејеви синови Јаков и Јован, Симонови другови.

Исус тада рече Симону: »Не бој се. Од сада ћеш ловити људе.«

¹¹ И они извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим.