Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. По напеву »Голубица на далеким храстовима«. Михтам Давидов. Када су га Филистејци ухватили у Гату.
1 Смилуј ми се, Боже,
јер људи ме газе.
Поваздан ме притискају ратници,
2 поваздан ме газе душмани.
Много је ратника нада мном.
3 Кад се уплашим,
у тебе се уздам.
4 У Бога, чију реч хвалим,
у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може смртник?
5 Поваздан моје речи искривљују,
стално смишљају како да ми учине зло.
6 Састају се, сакривени вребају,
на моје кораке пазе
чекајући да ми узму живот.
7 Зар да се с таквим безакоњем извуку?
У свом гневу, Боже, обори народе.
8 Пребројао си моје ноћи бесане;
моје сузе стави у мешину –
све је то већ у твојој књизи.
9 Чим завапим к теби,
узмакнуће моји непријатељи.
То знам јер Бог је на мојој страни.
10 У Бога, чију реч хвалим,
у ГОСПОДА, чију реч хвалим,
11 у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може човек?
12 Извршићу завете које сам ти дао, Боже;
принећу ти жртве захвалнице.
13 Зато што си ме избавио од смрти
– да, ноге си ми сачувао од посртања –
пред тобом ћу ходати у светлости живота.
Илија и удовица из Сарепте
8 Тада му дође реч ГОСПОДЊА: 9 »Иди сместа у Сарепту Сидонску и остани тамо. Заповедио сам једној удовици у том месту да те снабдева храном.«
10 Тако Илија оде у Сарепту. Када је дошао до градске капије, наиђе на једну удовицу како тамо сакупља пруће.
Он је позва и замоли: »Донеси ми мало воде у врчу, да пијем.«
11 Како она крену да му донесе, он викну за њом: »Донеси ми, молим те, и мало хлеба.«
12 »Живога ми ГОСПОДА, твога Бога«, одговори она, »немам хлеба – само шаку брашна у ћупу и мало уља у врчу. Сакупљам пруће, да га однесем кући и спремим јело себи и свом сину, да га поједемо, па да умремо.«
13 Илија јој рече: »Не бој се. Иди кући и учини као што си рекла. Али прво мени испеци једну погачу од онога што имаш и донеси ми, а онда спреми нешто себи и свом сину. 14 Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Неће у ћупу нестати брашна нити ће пресушити врч с уљем све док ГОСПОД на земљу не пусти кишу.‘«
15 Она оде и учини као што јој је Илија рекао. Тако је сваког дана било хране за Илију и за ону жену и њену породицу, 16 пошто брашна у ћупу није нестало нити је врч с уљем пресушио, баш као што је ГОСПОД и рекао Илији.
Божија мудрост и Божији Дух
6 Мудрост, додуше, објављујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, ни владарâ овога света, који пропадају. 7 Него, објављујемо Божију тајну мудрост, која је била скривена и коју је Бог пре постанка света[a] предодредио за нашу славу. 8 Њу ниједан владар овога света није упознао. Јер, да су је упознали, не би распели Господа славе. 9 Него, као што је записано:
»Оно што око не виде
и ухо не чу
и у људско срце не уђе,
то је Бог припремио за оне који га воле.«(A)
10 А нама је Бог то открио посредством Духа, јер Дух све прониче, па и Божије дубине. 11 Јер, ко од људи зна шта је у човеку, осим човековог духа, који је у њему? Тако исто нико, осим Божијег Духа, не зна шта је у Богу. 12 А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо шта нам је Бог даровао. 13 И то говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, објашњавајући духовно духовнима. 14 Недухован човек не прихвата оно што долази од Божијег Духа, јер је то за њега лудост и не може да спозна зато што о томе треба расуђивати на духован начин. 15 Духован човек о свему расуђује, а њега нико не просуђује. 16 Јер:
»Ко је упознао ум Господњи,
да би га поучио?«(B)
А ми имамо Христов ум.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International