Revised Common Lectionary (Complementary)
7 Како су лепе на горама ноге гласника
који објављује мир,
који доноси радосну вест,
који објављује спасење,
који каже Сиону: »Твој Бог влада!«
8 Слушај! Твоји стражари подижу глас
и углас кличу, јер ће својим очима видети
ГОСПОДА како се враћа на Сион.
9 Запевајте углас песме радоснице,
развалине јерусалимске,
јер ГОСПОД је утешио свој народ
и откупио Јерусалим.
10 ГОСПОД ће открити своју свету руку
наочиглед свим народима
и спасење нашег Бога видеће се до накрај света.
Псалам.
1 Певајте ГОСПОДУ нову песму,
јер чудесна дела учини.
Његова десница и света мишица
победу му донеше.
2 ГОСПОД обзнани своје спасење,
своју праведност пред народима откри.
3 Сетио се своје љубави и верности
према народу Израеловом.
Сви крајеви земље видеше спасење Бога нашега.
4 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
Вичи и кличи и псалам певај!
5 Псалам певајте ГОСПОДУ уз лиру!
Уз лиру и звук псалма,
6 уз трубе и звук рога овнујског
радосно вичите пред ГОСПОДОМ Царем!
7 Нека грми море и све што је у њему,
свет и сви који у њему живе!
8 Нека реке пљешћу рукама,
нека планине сложно кличу
9 пред ГОСПОДОМ!
Јер, он долази да суди земљи.
Судиће свету праведно
и народима правично.
Син Божији моћнији од анђела
1 Бог је у прошлости много пута и на разне начине говорио нашим праоцима преко пророкâ, 2 а у ове последње дане проговорио је нама преко Сина, кога је одредио да буде наследник свега, чијим посредством је створио и свет. 3 Он је одсјај Божије славе и прави одраз његовог бића, који све носи својом силном речју. Пошто је извршио очишћење од греха, сео је здесна Величанству на небесима,[a] 4 поставши толико моћнији од анђелâ колико је наследио узвишеније име од њиховог.
5 Јер, којем од анђела је Бог икада рекао:
»Ти си мој Син,
данас те родих«?(A)
Или пак:
»Ја ћу му бити Отац,
а он ће ми бити Син«?(B)
6 И опет, када Прворођенога уводи у свет, каже:
»Нека му се поклоне сви Божији анђели.«[a]
7 За анђеле каже:
»Своје анђеле чини ветровима
и своје слуге огњеним пламеновима«,(C)
8 а за Сина:
»Твој престо, Боже, стоји довека
и жезло правичности жезло је твога царства.
9 Заволео си праведност, а замрзео безакоње.
Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости
као ниједнога од твојих другова«,(D)
10 и:
»У почетку си, Господе, поставио темеље земље
и небеса су твојих руку дело.
11 Ти остајеш, а они ће нестати
и сасвим се отрцати као одећа.
12 Савићеш их као огртач,
као одећу, и измениће се.
Али ти си увек исти
и твојим годинама нема краја.«(E)
Реч постаје тело
1 У почетку је била Реч,
и Реч је била код Бога,
и Реч је била Бог.
2 Она је у почетку била код Бога.
3 Све је кроз њу постало
и без ње није постало ништа што је постало.
4 У њој је био живот
и тај живот је људима био светлост.
5 И светлост светли у тами
и тама је није обузела[a].
6 Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован. 7 Он је дошао као сведок, да сведочи за светлост, да преко њега сви поверују. 8 Он сам није био светлост, него је сведочио за светлост. 9 А он – истинска светлост која просветљује[b] сваког човека – дошао је на свет[c].
10 Био је на свету
и свет је кроз њега постао,
али га свет није препознао.
11 Својима је дошао,
али они га нису примили.
12 А онима који су га примили
дао је моћ да постану Божија деца –
онима који верују у његово име,
13 који нису рођени природним путем[d],
ни од воље тела,
ни од воље мужа, већ од Бога.
14 И Реч је постала тело и настанила се међу нама,
и ми смо гледали њену славу,
славу Јединорођенога од Оца,
пуног милости и истине.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International