Revised Common Lectionary (Complementary)
23 Од Господа су човекови кораци,
и на путу његовом он ужива.
24 Па ако и падне, он одбачен неће бити,
јер му Господ руку држи.
25 Био сам млад, сада сам стар,
и нисам видео праведника напуштеног,
ни његове потомке да просјаче хлеба.
26 Дарежљив је поваздан, позајмљује,
потомство му је блажено.
27 Од зла се одврати, чини добро
и живећеш довека.
28 Јер Господ воли правду и своје верне неће напустити,
довека ће бити сачувани;
а потомци зликоваца биће истребљени.
29 Праведни ће земљу да наследе,
пребиваће на њој трајно.
30 Мудрост зборе уста праведнога
и језик му објављује правду.
31 У срцу му је Закон Бога његовога,
кораци му се не клизају.
32 Зликовац праведника вреба
и настоји да га убије.
33 Али његовој га руци Господ препустити неће;
када му се суди, осудити га неће.
34 Чекај на Господа,
пута се његовога држи;
да те узвиси, да наследиш земљу
и гледаш када се зликовци буду истребили.
35 Видео сам зликовца бездушног,
грана се као домаће стабло зелено.
36 Али прошао је; погледао сам,
а њега нема;
потражио сам га,
и нисам га пронашао.
37 Посматрај онога без мане, гледај у честитога;
јер будућност припада миротворцу.
38 Сви ће преступници бити разорени,
истребљење је будућност зликоваца.
39 Од Господа је спасење праведних,
у време невоље он им је тврђава.
40 Господ им помаже,
он их избавља;
од зликоваца избавља их,
спасава их јер у њему уточиште траже.
Народ тражи цара
8 Кад је Самуило остарео, поставио је своје синове за судије над Израиљем. 2 Његов син првенац звао се Јоило а други се звао Авија. Они су били судије у Вир-Савеји. 3 Али његови синови нису ишли његовим стопама: повели су се за непоштеним добитком, примали мито и извртали правду.
4 Тада су се окупиле све израиљске старешине и дошле к Самуилу у Раму. 5 Рекоше му: „Ево, ти си остарео, а твоји синови не иду твојим стопама. Зато нам постави цара да нам суди, као што је у свих народа.“
6 Самуилу није било право кад су му рекли: „Постави нам цара да нам суди.“ Зато се помолио Господу.
7 Господ рече Самуилу: „Послушај народ у свему што тражи од тебе, јер нису презрели тебе, него су презрели мене као свога цара. 8 Све што су чинили од дана кад сам их извео из Египта до дана данашњег, то чине и теби: оставили су мене и служили туђим боговима. 9 Зато их послушај у свему, али их озбиљно опомени и обзнани им на који ће начин цар владати над њима.“
10 Самуило је пренео све речи Господње народу, који је од њега тражио цара. 11 Рекао је: „Ово је начин на који ће цар владати над вама: узимаће ваше синове и постављати их да возе његова бојна кола, да му буду коњаници и да трче испред његових бојних кола. 12 Постављаће их као заповеднике над хиљаду и над педесет; ораће његове њиве и жети његову летину, правити му оружје и опрему за његова бојна кола. 13 А ваше ћерке ће узимати да му праве мирисе, да му буду куварице и пекарке. 14 Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке, и давати их својим слугама. 15 Он ће узимати десетак од вашег жита и даваће га својим дворанима и слугама. 16 Узимаће и ваше слуге, слушкиње, најбоље момке и ваше магарце, да раде за њега. 17 Он ће узимати десетак од ваших стада а ви ћете му бити робови. 18 У тај дан ћете вапити због цара кога сте изабрали себи, али вам Господ неће одговорити у онај дан.“
6 Зато оставимо за сада почетно учење о Христу и окренимо се зрелијем учењу, не враћајући се на основе: покајање од мртвих дела, вера у Бога, 2 учење о крштењима, полагање руку, ускрсење из мртвих и вечни суд. 3 И о томе ћемо говорити ако да̂ Бог.
4 Има, наиме, оних који су једном били просветљени. Али иако су искусили небески дар примивши Духа Светог, 5 иако су искусили да је реч Божија добра, иако су искусили силе будућег света, 6 ипак су напустили веру. Такве је немогуће поново довести до покајања, јер они тиме изнова разапињу Сина Божијег и јавно га изврћу руглу.
7 Земља, наиме, која упија воду од честих киша које падају на њу и рађа род који је на корист онима за које се обрађује, прима благослов од Бога. 8 А земља која рађа трње и коров ништа не вреди. Таква се ближи проклетству и завршава у огњу.
9 Ипак, вољени, премда говоримо овако, уверени смо да ствари стоје боље у вашем случају, и да вам предстоји спасење. 10 Јер Бог није неправедан; он неће заборавити ваше дело и љубав коју сте показали у његово име, служећи верујућима, као што им још увек служите. 11 Желимо, наиме, да свако од вас покаже ревност до краја да би се испунило оно чему се надате. 12 Тако нећете постати лењи, него ћете следити пример оних који кроз веру и стрпљивост примају у посед оно што је Бог обећао.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.