Revised Common Lectionary (Complementary)

²² Господ није ништа додавао речима које је громким гласом саопштио целој твојој заједници на гори из огња, облака и густе таме. Уписао их је на две камене плоче и предао ми их.

²³ Када сте чули глас из таме, док је гора пламтела у огњу, приступили сте ми са свим главарима ваших племена и старешинама. ²⁴ Тада сте рекли: ’Ево, Господ, Бог наш, показао нам је своју славу и своје величанство, те смо чули његов глас из огња. Данас смо видели да човек може да остане у животу иако му Бог говори. ²⁵ Зашто сад да умремо? Наиме, прождраће нас овај велики огањ, па ћемо умрети ако наставимо да слушамо глас Господа, Бога нашега. ²⁶ Јер, постоји ли ико ко је чуо глас живога Бога да говори усред огња, као ми, и остао у животу? ²⁷ Ти приступи и слушај све што каже Господ, Бог наш. Све што ти саопшти Господ, Бог наш, ти пренеси нама, а ми ћемо то послушати и извршити.’

²⁸ Господ је чуо што сте ми рекли, па ми је рекао: ’Послушаћу речи које ти је овај народ упутио. Добро је све што су рекли. ²⁹ О, кад би се само у срцу бојали мене и стално се држали мојих заповести, да би довека било добро њима и њиховој деци!

³⁰ Иди и реци им нека се врате у своје шаторе. ³¹ А ти остани овде са мном и ја ћу ти рећи све заповести, прописе и одредбе које ћеш их научити да врше у земљи коју им дајем у посед.’

³² Зато пазите да их вршите, баш као што вам је заповедио Господ, Бог ваш. Не одступајте од њих ни лево ни десно! ³³ У потпуности се држите пута који вам је одредио Господ, Бог ваш, да би остали у животу, да би вам било добро и да би дуго проживели у земљи коју ћете запосести.

4 Пазимо, дакле, да се, док још траје обећање о уласку у његов починак, не нађе да га је неко од вас пропустио. ² Наиме, и нама је објављена Радосна вест као и њима, али њима порука није била на корист, јер нису вером били здружени са онима који су је послушали. ³ У починак, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је Бог рекао:

Бог је ово изрекао, иако су његова дела била довршена још од постанка света. ⁴ Јер, негде је речено о седмом дану овако: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.“ ⁵ А овде је опет речено: „Неће они ући у мој починак.“

⁶ А пошто остаје да неки уђу у починак, и пошто они који су први чули Радосну вест нису ушли због своје непокорности, ⁷ Бог опет одређује један дан, једно „данас“, када након много времена говори преко Давида, као што је речено:

⁸ Јер, да их је Исус Навин довео до починка, не би Бог након тога говорио о једном другом дану. ⁹ Према томе, суботњи починак остаје Божијем народу. ¹⁰ Наиме, ко уђе у Божији починак, починуо је од својих дела, као што је Бог починуо од својих. ¹¹ Стога, не штедимо труда да уђемо у тај починак да не би ко пао као они због непокорности.