Revised Common Lectionary (Complementary)

¹⁸ Затим Господ Бог рече: „Није добро да је човек са̂м. Начинићу му помоћника који ће му приличити.“

¹⁹ Господ Бог је начинио из земље све дивље животиње, и све птице на небу, па их је довео човеку да види како ће коју назвати. Свако живо биће требало је да се зове онако како га је човек назвао. ²⁰ Човек је дао имена свој стоци, свим птицама на небу и дивљим животињама.

Ипак, за човека се није нашао помоћник који би му приличио. ²¹ Господ Бог учини да човек утоне у дубок сан. Када је човек заспао, Бог узме од њега једно ребро, а место попуни месом. ²² Од ребра што је узео од човека, Господ Бог начини жену и доведе је човеку.

²³ А човек рече:

²⁴ Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће бити једно тело.

Хоровођи, „Радосница“. Псалам Давидов.

Христос је узвишенији од анђела

1 Бог је много пута и на много начина говорио нашим прецима преко пророка, ² али у ове последње дане проговорио нам је преко Сина, кога је одредио за власника свега, чијим посредством је и свет створио. ³ Он је одсјај Божије славе, и верни одраз његовога бића, он који све одржава силом своје речи. Па пошто изврши очишћење греха, седе у небу с десне стране Бога величанственога. ⁴ Тако постаде толико моћнији од анђела, колико му Бог даде име узвишеније од њиховог.

⁵ Бог, наиме, није анђелима покорио будући свет о коме говоримо. ⁶ Неко је изјавио негде у Писму:

А то да му је све покорено, значи да није остало ништа што би му се супротстављало. Ипак, сада још увек не видимо да му је све покорено, ⁹ али зато видимо Исуса, који је за кратко био учињен мањим од анђела, овенчаног славом и чашћу због смрти коју је претрпео, како би Божијом милошћу искусио смрт за све.

¹⁰ Јер, приличило је Богу, посредством кога и ради кога све постоји, да патњама учини савршеним зачетника њиховог спасења, како би многу децу увео у славу. ¹¹ Наиме, и Исус који чини људе светима, и они које он чини светима, сви имају истог Оца. Зато се не стиди да их назове браћом ¹² кад каже:

² Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“

³ Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ ⁴ Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“

⁵ Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. ⁶ Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. ⁷ ’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, ⁸ па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. ⁹ Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“

¹⁰ Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. ¹¹ Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. ¹² И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“

Исус и деца

¹³ Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. ¹⁴ Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! ¹⁵ Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ ¹⁶ Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.