Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи, „Радосница“. Псалам Давидов.
8 О, Господе, наш Боже,
како је узвишено име твоје по свој земљи!
Ти си хвалу себи
дао на небесима.
2 Са усана деце и дојенчади,
ти си себи моћ подигао
ради својих непријатеља;
да ућуткаш душманина и осветника.
3 Кад погледам твоја небеса,
које твоји прсти начинише,
месец и звезде које ти постави…
4 Шта је човек да га се сећаш,
шта ли син човечији да бринеш за њега?
5 Ти си га мало мањим од Бога учинио,
славом и чашћу њега си овенчао,
6 дела руку својих у власт си му дао,
њему под ноге све си покорио:
7 све овце и говеда,
и звериње пољско,
8 птице небеске, и рибе морске,
што пливају морским стазама.
9 О, Господе, наш Боже,
како је узвишено име твоје по свој земљи!
Савез између Авра̂ма и Авимелеха
22 У то време Авимелех у пратњи Фихола, заповедника његове војске, рече Авра̂му: „Бог је с тобом у свему што радиш. 23 Зато ми се овде закуни пред Богом да нећеш варати мене, моју децу, нити мог наследника. Као што сам ја био добар према теби, тако и ти буди добар према мени и према овој земљи у којој боравиш као странац.“
24 Авра̂м одговори: „Заклињем се!“
25 Онда је Авра̂м прекорио Авимелеха због бунара што су му га Авимелехове слуге отеле. 26 Авимелех одговори: „Не знам ко је то урадио, а ни ти ми ниси рекао. Тек сам данас чуо о томе.“
27 Авра̂м узе оваца и говеда, па их даде Авимелеху, те њих двојица склопише савез. 28 Онда је издвојио седам јагањаца из стада. 29 Авимелех упита Авра̂ма: „Шта значе ових седам јагањаца што си их издвојио?“
30 Авра̂м одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду сведок да сам ја ископао овај бунар.“
31 То место се зове „Вир-Савеја“[a], јер су се тамо обојица заклела.
32 Након што су склопили савез код Вир-Савеје, Авимелех и заповедник његове војске Фихол су се вратили у земљу филистејску. 33 А Авра̂м је код Вир-Савеје засадио тамариск, те призвао име Господа – вечног Бога. 34 Авра̂м је дуго живео као странац у земљи филистејској.
8 Сад, дакле, нема никакве осуде за оне који су у Христу. 2 Наиме, закон Духа, који доноси живот у Христу Исусу, ослободио ме је закона греха и смрти. 3 Јер, што Закон није могао да учини због слабости људске природе, учинио је Бог тако што је послао свог Сина у обличју својственом грешном човеку, као жртву за грех, те осудио грех у телу. 4 Бог је то учинио да би се испунили праведни захтеви Закона на онима који не живе по грешној природи, него по Духу. 5 Јер, они који живе у складу с грешном природом, смерају на оно што им та природа налаже. А они који живе у складу с Духом, смерају на оно што им Дух налаже. 6 Наиме, ум вођен грешном природом доноси смрт, а ум вођен Духом доноси живот и мир. 7 Јер, кад се ум управља по грешној природи, он се супротставља Богу, зато што се не покорава Божијем Закону, нити је у стању да то чини. 8 Тако, они који се управљају по грешној природи не могу да угоде Богу. 9 Али, ви се не управљате према грешној природи, већ по Духу, уколико Божији Дух пребива у вама. Ко нема Христовог Духа, тај му не припада. 10 Ако је Христос у вама, тело је мртво због греха, али Дух живи у вама зато што вас је Бог оправдао. 11 Ако, дакле, Дух Божији, који је подигао из мртвих Исуса, пребива у вама, онда ће исти Бог који је Христа подигао из мртвих, оживети и ваша смртна тела посредством Духа који живи у вама.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.