Revised Common Lectionary (Complementary)
Маскил Асафов.
1 Чуј моје учење, народе,
почуј речи мојих уста.
2 Своја уста ћу отворити у причама,
објавити давне загонетке.
3 Оно што смо чули и сазнали,
оно што су нам наши очеви испричали,
4 нећемо крити од њихових унука.
Причаћемо следећем нараштају
о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ,
о његовој сили и чудима која учини.
52 А свој народ изведе као овце
и кроз пустињу их поведе као стадо.
53 Водио их је поуздано, па се нису плашили,
а море прекри њихове непријатеље.
54 Доведе их у своју свету земљу,
на ову гору, коју својом десницом освоји.
55 Пред њима истера народе;
ужетом измери и раздели
наследство племенима Израеловим
и даде им да се настане у својим шаторима.
56 Али они су искушавали Бога Свевишњега
и бунили се против њега.
Нису се држали његових прописа,
57 него се одметнуше као и њихови очеви
и изневерише га, непоуздани као лук искривљен.
58 Гневили су га својим узвишицама
и чинили га љубоморним својим идолима.
59 Када их је Бог чуо, разјари се
и сасвим одбаци Израел.
60 Он напусти Боравиште у Шилу,
шатор у ком се настанио међу људима.
61 Знак своје силе посла у сужањство
и знак свога сјаја у душманинове руке.
62 Свој народ предаде мачу,
разјарен на свој посед.
63 Огањ им прождре младиће
и њихове девојке не чуше песму свадбену.
64 Свештеници им попадаше од мача –
не заплакаше њихове удовице.
65 Тада се Господ прену као од сна,
као ратник који се трезни од вина.
66 Своје душмане потисну,
вечној срамоти их предаде.
67 Потом одбаци шатор Јосифов
и не изабра племе Ефремово,
68 него изабра племе Јудино,
гору Сион, коју заволе.
69 Своје светилиште сагради као висове,
као земљу, коју је утемељио довека.
70 Изабра Давида, свога слугу,
и узе га од овчијих торова.
71 Доведе га од оваца дојилица
да напаса Јакова, његов народ,
Израела, његов посед.
72 И напасао их је срца честитог,
водио их вештим рукама.
Давид у Нову
21 Давид дође у Нов, свештенику Ахимелеху, који задрхта кад га је срео.
Ахимелех га упита: »Зашто си сам? Зашто нико није с тобом?«
2 Давид одговори: »Цар ми је заповедио да нешто обавим и рекао ми: ‚Нико не сме ништа да зна о задатку на који сам те послао ни о наређењима која сам ти издао.‘ А што се тиче мојих слугу, рекао сам им да се нађемо на једном месту. 3 Него, шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или било шта друго што нађеш.«
4 Али свештеник одговори Давиду: »Немам при руци обичног хлеба, само светог – али само ако су се твоје слуге држале подаље од жена.«
5 А Давид одврати: »Да, жене су нам заиста биле ускраћене, као и увек када идем у поход. Тело мојих слугу је чисто чак и на обичним задацима, а данас поготово.«
6 Тако му свештеник даде светог хлеба, пошто тамо није било другог хлеба осим хлеба Присуства који је уклоњен испред ГОСПОДА да би се истог дана заменио врућим хлебом.
Излечење одузетога
5 После тога је био јудејски празник, па Исус оде у Јерусалим. 2 А у Јерусалиму се, код Овчије капије, налази језерце које се на хебрејском зове Витезда[a] и има пет тремова. 3 У њима је лежало мноштво болесних: слепих, хромих и одузетих. 4 [b]
5 А био је тамо и један човек који је боловао тридесет осам година.
6 Када га је Исус угледао како лежи и сазнао колико дуго болује, упита га: »Хоћеш ли да оздравиш?«
7 »Господару«, одговори му болесни човек, »немам никога ко би ме, када се вода заталаса, спустио у језерце, а док ја стигнем, неко је већ тамо пре мене.«
8 »Устани«, рече му Исус, »узми своју простирку и ходај.«
9 И човек одмах оздрави, узе своју простирку и прохода.
А тог дана је била субота, 10 па Јудеји рекоше излеченоме: »Субота је! Не смеш да носиш своју простирку!«
11 »Онај који ме је излечио«, одговори им он, »рекао ми је: ‚Узми своју простирку и ходај‘.«
12 А они га упиташе: »Ко је тај човек који ти је рекао: ‚Узми и ходај‘?«
13 Али излечени није знао ко је то био, јер се Исус изгубио у мноштву оних који су били на том месту.
14 После тога га Исус нађе у Храму, па му рече: »Ето, оздравио си. Немој више да грешиш, да те не снађе нешто горе.«
15 Тада човек оде и јави Јудејима да је Исус тај који га је излечио.
Живот кроз Сина
16 Зато што је тако нешто учинио у суботу, Јудеји почеше да прогоне Исуса.
17 А Исус им одговори: »Мој Отац стално[c] ради, па и ја радим.«
18 Због тога су Јудеји још више желели да га убију, јер је не само прекршио суботу него је и Бога назвао својим Оцем, изједначујући себе са Богом.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International