Revised Common Lectionary (Complementary)
1 Дођите да кличемо ГОСПОДУ,
да радосно вичемо Стени нашег спасења!
2 Изађимо пред њега с песмом захвалницом,
радосно му псалме извикујмо.
3 Јер, ГОСПОД је велики Бог
и велики Цар над свим боговима.
4 У руци су му дубине земљине
и његови су врхунци планина.
5 Море је његово, он га је начинио,
и његове су руке саздале копно.
6 Дођите да се поклонимо и савијемо колена,
да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.
7 Јер, он је наш Бог,
а ми народ његовог пашњака,
стадо које својом руком води.
Данас ако му чујете глас,
8 »нека вам не отврдне срце
као код Мериве,
као онога дана код Масе у пустињи,
9 где су ме ваши праоци
искушавали и проверавали,
иако су гледали моја дела.
10 Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја.
Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује;
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«
Давид постаје цар
(2. Сам 5,1-5)
11 Сав Израел се окупи у Хеврону и рече Давиду: »Ми смо твоја крв[a]. 2 Раније, још док је Саул био цар, ти си био тај који је предводио Израел у војним походима. ГОСПОД, твој Бог, рекао ти је: ‚Ти ћеш бити пастир моме народу Израелу и бићеш владар над њим.‘«
3 Када су све старешине Израела дошле цару Давиду у Хеврон, он склопи с њима савез у Хеврону пред ГОСПОДОМ и они га помазаше за цара Израела, као што је ГОСПОД и рекао преко Самуила.
Давид осваја Јерусалим
(2. Сам 5,6-16)
4 После тога Давид и сви Израелци кренуше на Јерусалим, то јест Јевус.
Јевусејци који су живели у том граду 5 рекоше Давиду: »Нећеш ући овамо!«
Али Давид ипак освоји тврђаву Сион, то јест Давидов град.
6 А Давид је био обећао: »Онај ко поведе напад на Јевусејце постаће главни заповедник војске.«
Јоав син Церујин крену на тврђаву први, и тако он постаде заповедник.
7 Тада се Давид настани у тврђави, коју назваше Давидов град. 8 Он обнови град око тврђаве, од Мила до зида унаоколо, а Јоав обнови остатак града.
9 Давид је постајао све моћнији, јер је с њим био ГОСПОД над војскама.
13 Тада ме упита један од старешина: »Ко су ови што су обучени у дуге беле огртаче и одакле су дошли?«
14 Ја му рекох: »Ти то знаш, господару.«
А он ми рече: »То су они што су дошли од велике невоље и Јагњетовом крвљу опрали и избелили своје огртаче. 15 Зато су они пред Божијим престолом и дању и ноћу му служе у његовом Храму, а Онај који седи на престолу подићи ће свој Шатор[a] над њима. 16 Они више никад неће гладовати ни жеднети, нити ће их пржити сунце ни икаква жега. 17 Јер, њихов пастир ће бити Јагње, које је насред престола, и водиће их на изворе живе воде. А Бог ће обрисати сваку сузу с њихових очију.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International