Revised Common Lectionary (Complementary)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека каже Израел:
»Љубав његова остаје довека.«
14 ГОСПОД је моја снага и песма,
он је мој Спаситељ.
15 Звук клицања победничког
у шаторима праведникâ одјекује:
»Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!
16 Високо је дигнута десница ГОСПОДЊА!
Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!«
17 Нећу умрети, него ћу живети
и причати о делима ГОСПОДЊИМ.
18 ГОСПОД ме тешком казном казнио,
али ме није предао смрти.
19 Отворите ми капије праведности –
ући ћу и ГОСПОДУ захвалити.
20 Ово је капија ГОСПОДЊА
кроз коју улазе праведници.
21 Захвалићу ти, јер си ме услишио;
ти си мој Спаситељ.
22 Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
23 ГОСПОД то учини
и то је дивно у нашим очима.
24 Ово је дан који је ГОСПОД начинио –
кличимо и радујмо се у њему!
3 Ноћима сам на свом лежају тражила
онога кога моја душа воли;
тражила сам га, али га нисам нашла.
2 Устаћу сада и проћи градом,
улицама и трговима;
тражићу онога кога моја душа воли.
И тражила сам га, али га нисам нашла.
3 Нађоше ме стражари који обилазе град.
»Видесте ли онога кога моја душа воли?«
4 И само што сам их прошла,
нађох онога кога моја душа воли.
Загрлих га и нисам га пуштала
док га не уведох у кућу своје мајке,
у собу у којој ме зачела.
5 Кћери јерусалимске, заклињем вас
газелама и кошутама дивљим:
не будите љубав и не отржите је од сна
док сама не буде хтела.
Јерусалимке
6 Шта се то диже из пустиње као стуб дима
од кâда смирне и тамјана
и сваког прашка трговчевог?
Жена
7 Гледајте! Носиљка Соломонова
и око ње шездесет ратника
од ратника Израелових.
8 Сви мачеве носе,
сви у боју прекаљени,
свакоме мач о боку
због ноћних опасности.
9 Цар Соломон је себи направио
покривену носиљку
од либанског дрвета.
10 Стубове јој направио од сребра,
наслон од злата, седиште од пурпура.
Изнутра је обложена кожом[a],
кћери јерусалимске.
11 Изађите, кћери сионске!
Погледајте цара Соломона с круном
којом га је мајка крунисала
на дан венчања његовог,
на дан кад му се срце радовало.
Васкрсење
(Мт 28,1-8; Лк 24,1-12; Јн 20,1-10)
16 Када је субота прошла, Марија Магдалина, Марија мајка Јаковљева, и Салома купише мирисе да би могле да оду и помажу Исусово тело, 2 па рано ујутро првог дана седмице – чим је изашло сунце – дођоше на гроб.
3 »Ко ће да нам одваља камен са улаза у гроб?« говориле су међу собом.
4 Али, кад боље погледаше, видеше да је камен, који је био веома велик, већ одваљан. 5 Када су ушле у гроб, угледаше једног младића у дугом белом огртачу како седи са десне стране и препадоше се.
6 »Не бојте се«, рече им он. »Ви тражите Исуса Назарећанина, који је распет. Он је васкрсао и није овде. Ево места где су га положили. 7 Него, идите и реците његовим ученицима и Петру: ‚Он иде пред вама у Галилеју. Тамо ћете га видети, баш као што вам је и рекао.‘«
8 И оне изађоше, па побегоше од гроба, јер их обузе страх и трепет. И ником ништа не рекоше, јер су се бојале.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International