Revised Common Lectionary (Complementary)

Почетак

1 У почетку створи Бог небо и земљу. ² Међутим, земља је била пуста и безоблична, и тама се простирала над безданом, а Дух Божији је лебдео над водама.

³ Тада рече Бог: „Нека буде светлост!“ И постаде светлост. ⁴ Бог је видео да је светлост добра, па је разделио светлост од таме. ⁵ Светлост је Бог назвао „дан“, а таму је назвао „ноћ“. Прође вече, свану јутро – дан први.

⁶ Затим рече Бог: „Нека се простре свод посред вода да дели доње воде од горњих вода!“ ⁷ Бог начини свод, те одвоји воде под сводом од вода над сводом. Тако се и збило. ⁸ Свод назва Бог „небо“. Прође вече, свану јутро – дан други.

⁹ Затим рече Бог: „Воде под сводом нека се саберу на једно место и нека се покаже копно!“ Тако се и збило. ¹⁰ Копно је Бог назвао „земља“, а водена зборишта „море“. Виде Бог да је то добро.

¹¹ Затим рече Бог: „Нека из земље никне биље: оно које у себи носи зрневље и дрвета која рађају плод; све биље које, свако према својој врсти, рађа на земљи, и у себи носи своје семе!“ Тако се и збило. ¹² Из земље изникне биље које у себи носи зрневље, свако према својој врсти и дрвета која рађају плодове са семеном, свако према својој врсти. Виде Бог да је то добро. ¹³ Прође вече, свану јутро – дан трећи.

¹⁴ Затим рече Бог: „Нека буду светила на небеском своду да деле дан од ноћи, и да означавају утврђена доба, дане и године, ¹⁵ те да светле на небеском своду осветљавајући земљу!“ Тако се и збило. ¹⁶ Бог је створио два велика светила: веће светило да управља даном и мање светило да управља ноћу – и звезде. ¹⁷ Бог их је поставио на небески свод да осветљавају земљу, ¹⁸ да управљају даном и ноћи и да деле светло од таме. Виде Бог да је то добро. ¹⁹ Прође вече, свану јутро – дан четврти.

³⁵ Ипак, неко може да пита: „Како мртви ускрсавају? У каквом ће се телу појавити?“ ³⁶ Безумниче! Семе које посејеш не оживљава ако не умре. ³⁷ Па и када сејеш, не сејеш израслу биљку, него голо зрно, било пшенично или какво друго. ³⁸ А Бог сваком семену даје тело какво хоће, и то сваком семену њему својствен облик. ³⁹ Јер није свако тело исто: људско тело је другачије од тела звери, тело звери је другачије од тела птица, а тело птица је другачије од тела риба. ⁴⁰ Такође постоје небеска и земаљска тела; али је сјај небеских тела другачији од сјаја земаљских тела. ⁴¹ Сунце има свој сјај, месец свој, а звезде, опет, свој сјај. Па и звезда се од звезде разликује по сјају.

⁴² Тако је и са ускрсењем мртвих. Сеје се пропадљиво тело, а ускрсава непропадљиво; ⁴³ сеје се у срамоти, а ускрсава у слави; сеје се у слабости, а ускрсава у сили; ⁴⁴ сеје се природно тело, а ускрсава духовно.

Ако, наиме, постоји природно тело, постоји и оно духовно. ⁴⁵ Јер, овако је написано: „Адам, први човек, постаде живо биће.“ Последњи Адам постаде Дух који даје живот. ⁴⁶ Али није било прво духовно тело, него природно, а затим духовно. ⁴⁷ Први човек је земљан, начињен од праха земаљског, други човек је с неба. ⁴⁸ Какав је био земљани човек, такви су и земљани људи; какав је небески човек, такви су и они небески. ⁴⁹ И као што у себи носимо сличност са земљаним човеком, тако ћемо носити сличност са небеским човеком.