Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. За Једутуна. Асафов. Псалам.
1 Богу вапијем за помоћ,
Богу вапијем, и он ме чује.
2 У дан невоље Господа тражим,
ноћу до изнемоглости пружам руке
и моја душа одбија да се утеши.
3 Сетим се Бога, и заридам,
размишљам, и клонем духом. Села
4 Не даш да ми се склопе очи,
узрујан сам, не могу да говорим.
5 Размишљам о данима давним,
годинама прадавним.
6 Ноћу се сећам својих песама.
Са својим срцем разговарам,
а мој дух тражи одговор:
7 »Зар ће Господ довека одбацити?
Зар се више неће смиловати?
8 Зар довека нестаде његова љубав?
Зар за сва поколења пропаде његово обећање?
9 Зар је Бог заборавио да буде милостив?
Зар је у гневу своју самилост закључао?« Села
10 И говорим: »Ово ме боли:
десница Свевишњега није више с нама.«
11 Сећаћу се дела ГОСПОДЊИХ,
да, сећаћу се твојих давних чуда.
12 Мислићу о свим твојим делима
и размишљати о оном што си учинио.
13 Твој пут је свет, Боже.
Који је бог тако велик као наш Бог?
14 Ти си Бог који чини чуда,
ти своју силу обзнањујеш међу народима.
15 Својом си руком откупио свој народ,
потомке Јаковљеве и Јосифове. Села
16 Воде те видеше, Боже,
воде те видеше и згрчише се,
дубине задрхташе.
17 Мрачни облаци излише воду,
небом се проломи гром,
твоје стреле се разлетеше.
18 Твоја грмљавина заори се у вихору,
муње обасјаше свет,
земља задрхта и затресе се.
19 Твој пут је водио кроз море,
твоја стаза кроз силне воде,
иако се твоје стопе не видеше.
20 Ти свој народ поведе као стадо
преко Мојсија и Аарона.
Изреке Агура сина Јакеовог
30 Речи Агура сина Јакеовог из Масе:
»Уморан сам, Боже,
уморан, Боже, и исцрпљен[a].
2 Глупљи сам од других људи,
немам памети људске.
3 Нисам се научио мудрости,
немам знања о Светоме.
4 »Ко се попео на небо и сишао?
Ко је ухватио ветар својим рукама?
Ко је огртачем обавио воде?
Ко је поставио све крајеве земље?
Како се зове и како му се зове син?
Знаш ли то?
5 »Свака Божија реч је пречишћена,
он је штит онима који се у њега уздају.
6 Не додај ништа његовим речима,
да те не прекори и покаже да лажеш.
7 »Двоје од тебе молим,
не одбиј ме пре но што умрем:
8 Удаљи од мене празне речи и лажи.
Не дај ми ни сиромаштво ни богатство,
само ме храни хлебом мојим насушним,
9 да се не бих, имајући превише, одрекао тебе
и рекао: ‚Ко је ГОСПОД?‘
или да не бих, осиромашен, крао,
и тако обешчастио име мога Бога.
Ђаво искушава Исуса
(Мк 1,12-13; Лк 4,1-13)
4 Онда Дух одведе Исуса у пустињу да га ђаво искуша. 2 Пошто је постио четрдесет дана и ноћи, најзад огладне.
3 А Кушач му приђе и рече: »Ако си Син Божији, реци да ово камење постане хлеб.«
4 »Записано је«, одговори му Исус, »‚Човек не живи само од хлеба, него и од сваке речи која излази из Божијих уста.‘(A)«
5 Онда га ђаво поведе у Свети град[a], постави га на врх Храма, 6 па му рече: »Ако си Син Божији, баци се доле. Јер, записано је:
‚Наредиће својим анђелима за тебе,
и они ће те носити на рукама
да ногом не запнеш за камен.‘«(B)
7 »И ово је записано«, одговори му Исус, »‚Не искушавај Господа, свога Бога.‘(C)«
8 Затим га ђаво поведе на веома високу гору и показа му сва царства света и њихов сјај, 9 па му рече: »Све ћу ти ово дати ако паднеш ничице и поклониш ми се.«
10 А Исус му рече: »Одлази, Сатано! Јер, записано је: ‚Клањај се Господу, своме Богу, и њему јединоме служи.‘(D)«
11 Тада га ђаво остави, а анђели приђоше, па су му служили.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International