Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
1 Боже, ти си Бог мој,
кога тражим.
Жедна те је моја душа,
за тобом моје тело жуди
у земљи сувој и изнуреној,
у којој нема воде.
2 Да, у светилишту сам те видео,
видео твоју снагу и славу.
3 Зато што је твоја љубав боља од живота,
моје усне ће те хвалити.
4 Благосиљаћу те док сам жив;
дизаћу руке у молитви, твоје Име призивајући.
5 Бићу сит као од најбољег јела;
кличућим уснама моја уста ће те хвалити.
6 Сећам те се на својој постељи,
на тебе мислим у ноћним сатима.
7 Ти си Помагач мој,
зато у сенци твојих крила кличем.
8 Душа ми се приљубила уз тебе,
твоја ме десница придржава.
9 А они што би да ми узму живот, да га униште,
у Подземље ће отићи.
10 Биће предати мачу
и постати храна шакалима.
11 А цар ће се радовати у Богу.
Хвалиће се сви који му се заклињу на верност[a],
а уста лажљиваца биће запушена.
1 Реч ГОСПОДЊА која је дошла Јоилу сину Петуеловом.
Жалост због пропасти усева
2 Чујте ово, старешине!
Почујте, сви становници земље!
Да ли се овако нешто десило
у ваше време или у време ваших праотаца?
3 Својој деци то испричајте,
ваша деца нека испричају својој,
а њихова следећем нараштају.
4 Што остаде иза скакавца путника,
поједе скакавац чегрташ;
што остаде иза скакавца чегрташа,
поједе скакавац коњиц;
што остаде иза скакавца коњица,
поједе штурак.
5 Пробудите се, пијанци, и заплачите!
Закукајте, све винопије,
за младим вином,
јер вам је отргнуто с усана.
6 Моћан народ, коме се не зна броја,
нападе моју земљу.
Зуби му лављи зуби,
очњаци ричућег лава.
7 Опустоши ми винову лозу
и поломи смоквина стабла.
Кору им згули и баци,
гране им остадоше беле.
8 Плачите као што девојка
обучена у кострет
плаче због смрти свога вереника.
9 Из Дома ГОСПОДЊЕГ нестаде
житна жртва и леваница.
У жалости су свештеници,
они који служе пред ГОСПОДОМ.
10 Поља пропадоше,
земља се осуши.
Жито пропаде,
младо вино пресуши,
уље подбаци.
11 Очајавајте, ратари,
кукајте, виноградари,
за пшеницом и јечмом,
јер је жетва на пољу уништена.
12 Лоза се осуши,
а смоквино дрво увену.
Нар, палма и јабука
– све пољско дрвеће –
осушише се.
Да, пресахну радост рода људског.
Позив на покајање
13 Обуците се у кострет, свештеници, и тугујте,
закукајте, ви који служите пред жртвеником.
Дођите, преноћите у кострети,
ви који служите пред мојим Богом.
Јер, житна жртва и леваница
ускраћене су Дому вашега Бога.
14 Прогласите свети пост,
сазовите свети скуп.
Позовите старешине
и све становнике земље
у Дом ГОСПОДА, вашега Бога,
па завапите ГОСПОДУ.
6 А Тимотеј нам се управо вратио од вас и донео нам радосне вести о вашој вери и љубави, о томе да нас се стално сећате по добру и да веома чезнете да нас видите – баш као и ми вас. 7 Зато смо се, браћо, у свој својој муци и невољи, утешили због вас, због ваше вере. 8 Јер, сада заиста живимо, пошто ви чврсто стојите у Господу. 9 Како да захвалимо Богу за вас, за сву радост којом се због вас радујемо пред својим Богом? 10 Ноћу и дању се најусрдније молимо да вас опет видимо и да вас снабдемо оним што још недостаје вашој вери.
11 Нека сâм наш Бог и Отац и наш Господ Исус усмере наш пут према вама. 12 А вама Господ дао да један према другом и према свима растете и обилујете у љубави, као и ми према вама. 13 Нека вам учврсти срце, да будете беспрекорни и свети пред нашим Богом и Оцем када дође наш Господ Исус са свим његовим светима.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International