Revised Common Lectionary (Complementary)

⁹ Тамо уђе у једну пећину, па у њој преноћи.

ГОСПОД му рече: »Шта радиш овде, Илија?«

¹⁰ А он одговори: »Био сам силно ревностан за ГОСПОДА, Бога над војскама. Израелци су одбацили твој Савез, порушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а они и мене хоће да убију.«

¹¹ ГОСПОД рече: »Изађи и стани на гори пред ГОСПОДОМ. Ево ГОСПОД управо пролази.«

Тада наиђе силан вихор, толико јак да је цепао горе и мрвио стене пред ГОСПОДОМ – али ГОСПОД није био у вихору. После вихора настаде земљотрес – али ГОСПОД није био у земљотресу. ¹² После земљотреса наиђе огањ – али ГОСПОД није био у огњу. После огња дође благ шапат. ¹³ Када га је Илија чуо, превуче огртач преко лица, па изађе и стаде пред улаз пећине.

Уто га неки глас упита: »Шта радиш овде, Илија?«

¹⁴ Он одговори: »Био сам силно ревностан за ГОСПОДА, Бога над војскама. Израелци су одбацили твој Савез, порушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а они и мене хоће да убију.«

¹⁵ ГОСПОД му рече: »Врати се путем којим си дошао, па иди у Дамашћанску пустињу. Када тамо стигнеш, помажи Хазаела за цара Арама. ¹⁶ Помажи и Јехуа сина Нимшијевог за цара Израела и помажи Јелисија сина Шафатовог из Авел-Мехоле за пророка место тебе. ¹⁷ Јеху ће погубити свакога ко умакне Хазаеловом мачу, а Јелисије свакога ко умакне Јехуовом мачу. ¹⁸ Али у Израелу ћу оставити седам хиљада људи – све оне који нису савили колена пред Ваалом и чија га уста нису пољубила.«

⁵ О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.«^{(A) 6} А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« – то јест, да спусти Христа. ⁷ Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« – то јест, да изведе Христа из мртвих. ⁸ Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу«^(B) – то јест, Реч вере коју проповедамо.

⁹ Ако, дакле, својим устима признајеш^[a] да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. ¹⁰ Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење. ¹¹ Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«^{(C) 12} Нема разлике између Јудејина и Грка – исти Господ је над свима, великодушан^[b] према свима који га призивају. ¹³ Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«^(D).

¹⁴ Како, дакле, да призову Онога у кога нису поверовали? И како да поверују у Онога за кога нису чули? И како да чују без проповедника? ¹⁵ И како да проповедају ако нису послани? Као што је записано: »Како су дивне ноге оних који доносе радосну вест!«^(E)

Исус хода по води

(Мк 6,45-52; Јн 6,16-21)

²² Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ. ²³ Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам. ²⁴ А чамац је био већ много стадија^[a] далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар.

²⁵ Око три сата ноћу^[b], приђе им Исус ходајући по мору. ²⁶ Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се.

»Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу.

²⁷ Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«

²⁸ »Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.«

²⁹ И Исус му рече: »Дођи!«

Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води.

³⁰ Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!«

³¹ Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?«

³² Када су се попели у чамац, ветар утихну, ³³ а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!«