Revised Common Lectionary (Complementary)
Маскил Асафов.
1 Чуј моје учење, народе,
почуј речи мојих уста.
2 Своја уста ћу отворити у причама,
објавити давне загонетке.
3 Оно што смо чули и сазнали,
оно што су нам наши очеви испричали,
4 нећемо крити од њихових унука.
Причаћемо следећем нараштају
о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ,
о његовој сили и чудима која учини.
5 Он установи прописе у Јакову
и постави Закон у Израелу,
за које заповеди нашим праоцима
да их својој деци обзнане,
6 да их сазна следећи нараштај,
деца која ће се тек родити,
која ће онда говорити својој деци
7 да се уздају у Бога
и не забораве Божија дела,
него да чувају његове заповести,
8 да не буду као њихови праоци –
нараштај бунтован и непокоран,
нараштај чије је срце непостојано
и који је духом неверан Богу.
17 А они су и даље грешили против њега,
бунећи се против Свевишњега у пустињи.
18 Намерно су искушавали Бога
тражећи храну за којом су жудели.
19 Против Бога су говорили, питајући:
»Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?
20 Ето, стену је ударио, да вода потече,
и набујали потоци теку.
А може ли дати и хлеба?
Може ли свом народу да набави меса?«
21 Кад их је Бог чуо, разјари се.
Огањ плану против Јакова,
гнев се диже против Израела,
22 јер нису веровали Богу
ни уздали се у његово спасење.
23 Он заповеди облацима на небу
и отвори двери небеске,
24 па просу ману као кишу, да народ једе;
даде им жита са неба.
25 Човек је јео хлеб анђела.
Он им посла хране да једу досита.
26 Он с небеса пусти источни ветар
и својом силом јужни ветар доведе,
27 па као кишу просу на њих меса као прашине,
крилатих птица као морског песка.
28 Он учини да им попадају сред табора,
свуд уоколо њихових шатора.
29 И они су јели док се добро не наједоше,
јер им је дао оно за чим су жудели.
Приношење првина
26 Када уђеш у земљу коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, када је запоседнеш и настаниш се у њој, 2 узми нешто првина од свега што будеш узгајио у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје и стави их у корпу. Онда отиди на место које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати да буде боравиште за његово Име, 3 па кажи свештенику који буде у то време: »Данас изјављујем ГОСПОДУ, твоме Богу, да сам дошао у земљу за коју се ГОСПОД заклео нашим праоцима да ће нам је дати.« 4 Свештеник ће узети корпу од тебе и ставити је испред жртвеника ГОСПОДА, твога Бога. 5 Ти тада изјави пред ГОСПОДОМ, својим Богом: »Праотац ми је био луталица Арамејац и отишао је у Египат са свега неколико људи. Боравио је тамо и постао народ велик, моћан и бројан. 6 Али Египћани су рђаво поступали с нама, тлачили нас и терали да обављамо тешке послове. 7 Зато смо завапили ГОСПОДУ, Богу наших праотаца, и ГОСПОД је чуо наш глас и видео наш јад, муку и потлаченост. 8 ГОСПОД нас је извео из Египта моћном руком и испруженом десницом, великим застрашујућим делима, знамењима и чудима. 9 Довео нас је на ово место и дао нам ову земљу, земљу којом тече мед и млеко. 10 Зато сам сада донео првине плодова тла које си ми ти дао, ГОСПОДЕ.« Стави корпу пред ГОСПОДА, свога Бога, и поклони му се. 11 Потом ти, Левит и дошљак међу вама уживајте у свему добром што је ГОСПОД, твој Бог, дао теби и твојим укућанима.
Година десетка
12 Када треће године, године десетка, завршиш одвајање десетка свих својих усева, дај га Левиту, дошљаку, сирочету и удовици у твом граду, да једу и да се насите. 13 Онда кажи пред ГОСПОДОМ, својим Богом: »Изнео сам из куће свети прилог и дао га Левиту, дошљаку, сирочету и удовици, као што си заповедио. Нисам занемарио ни заборавио ниједну од твојих заповести. 14 Нисам јео од светог прилога док сам био у жалости, нити сам било шта од њега износио док сам био нечист, нити сам било шта од њега приносио мртвацу. Покоравао сам се ГОСПОДУ, своме Богу. Учинио сам све што си ми заповедио. 15 Погледај са неба, из свога светог пребивалишта, и благослови свој народ Израел и земљу коју си нам дао као што си се заклео нашим праоцима, земљу којом тече мед и млеко.«
37 Када су то чули, потресени у срцу рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«
38 А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа. 39 Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«
40 И још их је многим другим речима опомињао[a] и преклињао их говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«
41 Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.
Заједнички живот верника
42 Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама. 43 Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења. 44 А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко. 45 Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно. 46 Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца. 47 Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International