Revised Common Lectionary (Complementary)
11 Свом путу ме научи, ГОСПОДЕ,
да у твојој истини ходам.
Дај ми неподељено срце
да се твога Имена бојим.
12 Захваљиваћу ти, Господе, мој Боже,
свим својим срцем;
твоје Име славићу довека.
13 Јер, велика је твоја љубав према мени,
из дубина Шеола живот си ми избавио.
14 Бахати се дигоше на мене, Боже,
скуп силника мој живот тражи.
За тебе они не маре.
15 А ти си, Господе, Бог самилостан и милостив,
спор да се разгневиш, препун љубави и истине.
16 Окрени се к мени и смилуј ми се;
дај своје снаге своме слузи
и спаси сина своје слушкиње.
17 Покажи ми знак своје доброте –
нека га виде они што ме мрзе,
и постиде се,
јер си ми ти помогао, ГОСПОДЕ, и утешио ме.
9 »Ништавни су сви који праве идоле
и нема користи од њихових драгоцености.
Они који сведоче за идоле,
слепи су и незналице –
на своју срамоту.
10 Ко прави бога и излива идола
од ког нема користи?
11 Он и њему слични
биће извргнути срамоти;
занатлије су само људи.
Нека се сви окупе и појаве;
препашће се и осрамотити.
12 Ковач узима алат
и на ужареном угљевљу
израђује идола,
чекићима га обликује,
снажном руком обрађује.
Огладни и изгуби снагу,
не пије воде и замори се.
13 Дрводеља мери ужетом,
писаљком црта лик,
па га деље длетима
и обележава шестаром.
Направи га по људском лику,
дâ му лепоту човека,
да стоји у храму.
14 Посече кедрове
или узме чемпрес или храст,
па га за себе однегује међу шумским дрвећем,
или посади бор, који нарасте од кише.
15 То је човеку огрев;
он узима мало дрва да се угреје,
пали ватру и пече хлеб.
Али издеље и бога и слави га,
направи идола и клања му се.
16 Половину изгори у ватри;
на томе испржи месо,
једе га и наједе се.
Уз то се и греје и говори:
‚Ах, топло ми је; видим ватру.‘
17 Од остатка направи бога, свог идола,
пада пред њим и клања му се.
Моли му се и говори:
‚Спаси ме, јер ти си мој бог.‘
Извесност Божијег обећања
13 Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом, 14 рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«(A) 15 И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.
16 Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу. 17 Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом, 18 да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена. 19 Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе, 20 онамо где је Исус као претеча ушао за нас и постао Првосвештеник довека по реду Мелхиседековом.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International