Revised Common Lectionary (Complementary)
Давидов.
1 Не жести се због зликоваца
и не завиди онима који чине неправду,
2 јер они ће се ускоро осушити као трава,
брзо свенути као зелено биље.
3 У ГОСПОДА се уздај и чини добро,
да се настаниш у земљи и да живиш спокојно.
4 У ГОСПОДУ тражи срећу,
и он ће ти дати што ти срце жели.
5 Свој пут ГОСПОДУ препусти,
у њега се уздај и ово ће учинити:
6 учиниће да твоја праведност засија као светлост,
твоја правда као сунце у подне.
7 Смири се пред ГОСПОДОМ и стрпљиво га чекај.
Не жести се због онога ко успева на свом путу,
због човека који своје опаке науме остварује.
8 Окани се гнева и остави се јарости,
не жести се – то води само злу.
9 Јер, зликовци ће бити одстрањени,
а који ГОСПОДА ишчекују, наследиће земљу.
10 Још мало, и опакога више неће бити;
ма колико га тражио на његовом месту, нећеш га наћи.
11 А кротки ће наследити земљу
и у великом миру уживати.
12 Опаки против праведника смишља зло
и шкргуће зубима на њега.
13 Али ГОСПОД се смеје опакоме,
јер зна да долази дан његове казне.
14 Опаки потежу мач и натежу лук
да оборе сиромаха и убогога,
да покољу оне који живе честито.
15 Али мач ће пробости њихово срце
и њихови лукови биће поломљени.
16 Боље је оно мало што праведник има
него велико богатство опаких.
17 Јер, сломиће се руке опаких,
а ГОСПОД је ослонац праведнику.
Елимелех се сели у Моав
1 За време владавине судија настаде глад у Јудиној земљи. Један човек из Витлејема у Јуди оде са својом женом и своја два сина да као дошљак живи у земљи Моав. 2 Човек се звао Елимелех, његова жена Нооми, а његова два сина Махлон и Килјон. Били су Ефратовци из Витлејема у Јуди и отишли су у земљу Моав и у њој се настанили.
3 Ноомин муж Елимелех умре, и она остаде са своја два сина. 4 Они се оженише Моавкама, од којих се једна звала Орпа, а друга Рута. Када су тамо поживели десет година, 5 умреше и Махлон и Килјон. Тако Нооми остаде и без деце и без мужа.
Нооми и Рута се враћају у Витлејем
6 Када је чула у Моаву да је ГОСПОД прискочио у помоћ свом народу и дао му хране, Нооми се спреми да се оданде врати са својим снахама. 7 Тако она изађе са своје две снахе из места у ком је живела, па кренуше путем да се врате у Јудину земљу.
8 Тада Нооми рече својим двема снахама: »Вратите се свака у дом своје мајке. Нека ГОСПОД покаже љубав према вама као што сте ви према својим покојницима и мени. 9 Дао вам ГОСПОД да обе нађете мир, свака у дому свога мужа.«
Потом их пољуби за растанак, а оне гласно заплакаше, 10 па јој рекоше: »Не. Ми ћемо с тобом твоме народу.«
11 Али Нооми рече: »Вратите се, кћери моје. Зашто бисте ишле са мном? Зар ћу родити још синова који би вам могли бити мужеви? 12 Идите, вратите се, кћери моје. Ја сам сувише стара за удају. Чак и кад бих мислила да за мене има наде, кад бих се колико ноћас удала, па родила синове, 13 зар бисте их чекале док не одрасту? Зар бисте због њих остале неудате? Не, кћери моје. Мени је чемерније него вама, јер се ГОСПОД окренуо против мене.«
14 На то оне опет гласно заплакаше.
Потом Орпа пољуби своју свекрву и оде, али Рута остаде с њом.
15 Нооми јој рече: »Ено твоја јетрва се враћа своме народу и својим боговима. Врати се и ти с њом.«
16 Али Рута рече: »Не наговарај ме да те оставим и окренем се од тебе. Јер, куд год ти идеш, идем и ја, и где год се ти настаниш, настанићу се и ја. Твој народ биће мој народ и твој Бог биће мој Бог. 17 Где ти умреш, умрећу и ја и тамо ће ме сахранити. Нека ме ГОСПОД најстроже казни ако ме ишта осим смрти растави од тебе.«
18 Видевши да је Рута чврсто одлучила да иде с њом, Нооми престаде да је одговара.
1 Павле, сужањ Христа Исуса, и брат Тимотеј,
драгом Филимону, нашем сараднику, 2 сестри Апфији, Архипу, нашем саборцу, и цркви у твојој кући:
3 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Захваљивање и молитва
4 Увек захваљујем своме Богу, сећајући те се у својим молитвама, 5 јер чујем за твоју љубав према свима светима и за твоју веру у Господа Исуса. 6 Нека твоје учествовање у вери буде делотворно, да спознаш свако добро које имамо у Христу. 7 Твоја љубав ме је веома обрадовала и ободрила, јер си ти, брате, окрепио срце светих.
Павле се заузима за Онисима
8 Стога, иако бих у Христу имао смелости да ти наредим шта треба да радиш, 9 због љубави радије молим, такав какав сам, Павле, старац, а сада и сужањ Христа Исуса: 10 молим те за свога сина Онисима[a], кога сам родио у оковима. 11 Он ти је раније био бескористан, а сада је користан не само теби него и мени. 12 Шаљем ти га назад, њега, то јест своје сопствено срце. 13 Хтео сам да га задржим код себе, да ми уместо тебе служи док сам у оковима за еванђеље, 14 али нисам ништа хтео да учиним без твог знања, да твоје добро дело не буде изнуђено, него драговољно. 15 Можда је баш зато био накратко од тебе одвојен да би га ти заувек добио 16 и то не више као роба, него као више од роба – као драгог брата. Он ми је веома драг, а колико ли је тек дражи теби, не само као човек него и у Господу.
17 Ако ме, дакле, сматраш за друга, прими га као мене. 18 А ако ти је нешто скривио или ти нешто дугује, упиши то на мој рачун. 19 Ја, Павле, пишем ово својом руком: платићу. Да не помињем да ти мени и самога себе дугујеш. 20 Да, брате, волео бих да од тебе видим неку корист у Господу. Окрепи ми срце у Христу. 21 Пишем ти, уверен у твоју послушност, јер знам да ћеш учинити и више него што кажем.
22 И још нешто: спреми ми гостинску собу, јер се надам да ће ме Бог послати к вама[b] због ваших молитви.
23 Поздрављају те Епафрас, који је са мном сужањ у Христу Исусу, 24 Марко, Аристарх, Димас и Лука, моји сарадници.
25 Милост Господа Исуса Христа са вашим духом.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International