Revised Common Lectionary (Complementary)

²² Говори Господ Бог: ’Ја ћу узети гранчицу с врха тог високог кедра и посадити је; одломићу гранчицу с врха његових младих грана, и посадићу је на гори високој и узвишеној. ²³ Посадићу је на високој гори Израиљевој, и пустиће гране, и родиће, и постаће предиван кедар. Под њим ће пребивати свакојаке птице, и гнездити се у хладу његових грана. ²⁴ И сва ће стабла пољска знати да ја, Господ, снижавам високо дрво и узвисујем ниско дрво; да сушим зелено дрво и чиним да озелени суво дрво.

Ја, Господ, то сам рекао, и то ћу учинити.’“

Псалам. Песма за дан суботњи.

⁶ Зато смо увек пуни поуздања, иако знамо да док год живимо у кући тела, далеко смо од Господа. ⁷ Живимо, наиме, по вери, а не по гледању. ⁸ Испуњени, дакле, овим поуздањем, најрадије бисмо изашли из тела и настанили се код Господа. ⁹ Зато се трудимо да му угодимо, било да смо већ код куће или у туђини. ¹⁰ Јер сви ми морамо да се појавимо пред Христовим судом, да свако прими плату за оно што је за живота чинио у телу, било добро или зло.

Служба откупљења

¹¹ И пошто знамо за страх Господњи, уверавамо људе. Бог нас потпуно познаје, а надам се да нас познаје и ваша савест. ¹² Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо разлог да се поносите нама, и да имате одговор за оне који се размећу пред другима, а у срцу нису такви. ¹³ Јер ако нисмо присебни, то је ради Бога, а ако смо при себи, то је ради вас.

¹⁴ Христова љубав нас обузима, јер смо дошли до уверења да је један умро за све, што значи да су сви умрли. ¹⁵ Христос је умро за све, да живи не живе више за себе, него за њега који је умро и ускрснуо за њих.

¹⁶ Тако од сада ни о коме не судимо по људским мерилима. Ако смо и судили о Христу по људским мерилима, сада то више не чинимо. ¹⁷ Дакле, ако је ко у Христу, он је ново створење; старо је прошло, а ново је, ево, настало.

Прича о семену које расте

²⁶ Исус је такође рекао: „Царство Божије је слично човеку који је посејао семе на својој њиви. ²⁷ Он леже ноћу и устаје дању, а семе ниче и расте ни са̂м не зна како. ²⁸ Земља сама по себи чини да доноси род. Прво се појави стабљика, затим клас, онда клас пун жита. ²⁹ А када усев сасвим дозри, човек брже-боље узима срп у руке, јер је жетва приспела.“

Прича о горушичином зрну

³⁰ Исус поново прозбори: „С чим ћемо упоредити Царство Божије? Каквом причом да га објаснимо? ³¹ Оно је слично горушичином зрну, најмањем од свих која се сеју у земљу. ³² Али када се посеје, израста и постаје веће од свег осталог растиња, па развија толико велике гране да се под његовом сенком гнезде птице небеске.“

³³ Исус је народу приповедао много оваквих прича, онолико колико су могли да разумеју. ³⁴ Без прича им ништа није говорио. Ипак, својим ученицима је све објашњавао када су били сами.