Revised Common Lectionary (Complementary)

Песма поклоничка.

³⁴ Кад је Господ чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео: ³⁵ ’Ниједан од ових људи из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим оцима, ³⁶ осим Халева, сина Јефонијина. Он ће је видети! Њему и његовим синовима ћу дати земљу у коју је ступио, зато што се потпуно поуздао у Господа.’

³⁷ Због вас се Господ разгневио и на мене, па је рекао: ’Ни ти нећеш ући тамо! ³⁸ Исус, син Навинов, који стоји пред тобом, ући ће тамо. Охрабри га, јер ће он увести Израиља да прими земљу у посед. ³⁹ А ваша деца, за коју сте рекли да ће постати плен, они ће ући тамо. Њима ћу дати да заузму земљу. ⁴⁰ Ви, пак, крените натраг и идите у пустињу према Црвеном мору.’

Нова тела

5 Знамо, наиме, да ако се земаљски шатор у коме живимо и разруши, имамо стан од Бога, вечни дом на небесима који није саграђен људском руком. ² Јер, у овом шатору уздишемо и чезнемо да преко њега обучемо на себе наше небеско обитавалиште. ³ Заиста, када га обучемо на себе, нећемо бити неодевени^[a]. ⁴ Ми, наиме, који живимо у шатору тела, стењемо под његовим теретом, али не желимо да га се решимо, него да преко њега обучемо ново тело, тако да живот прогута оно што је смртно. ⁵ А Бог нас је за то приправио давши нам свога Духа у залог.