Revised Common Lectionary (Complementary)
Обред и светост
19 Господ рече Мојсију: 2 „Говори свој израиљској заједници. Реци им: ’Будите свети, јер сам свет ја, Господ, Бог ваш!
15 Не изврћите правду: не буди пристрасан према сиромаху, нити се стављај на страну богатога. Суди своме ближњем по правди.
16 Не иди около да шириш клевете међу својим народом.
Не угрожавај живот свога ближњега. Ја сам Господ!
17 Не мрзи свога брата у своме срцу. Укори свога ближњега, да не подлегнеш греху због њега.
18 Не освећуј се, и не гаји у себи гнев против својих сународника, него воли ближњега свога као самога себе. Ја сам Господ!
Књига Прва
Псалми 1–41
1 Блажен човек који не следи савет опаких,
не стоји на грешничком путу,
нити седа у друштво ругача,
2 већ ужива у Закону Господњем,
дан и ноћ му о Закону мисли.
3 Он је као дрво усађено крај поточних вода,
које род свој даје када му је време,
а лишће му никада не вене.
Све што ради, на добро му иде.
4 Нису такви опаки!
Они су као плева што је ветар носи.
5 Зато опаки неће опстати на суду,
ни грешници на збору праведних.
6 Јер зна Господ пут праведника,
а пут опаких води у пропаст.
Павлова служба у Солуну
2 Знате и сами, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. 2 Него, иако смо претходно у Филипима претрпели и били злостављани, што и сами знате, ипак смо вам, охрабрени од Бога, навестили Божију Радосну вест, упркос снажном противљењу. 3 Према томе, ми вас не бодримо из заблуде, лукавства или из нечистих намера, 4 већ зато што нас је Бог прокушао и поверио нам да проповедамо Радосну вест. Стога ми не удовољавамо људима, већ Богу који испитује наша срца.
5 Бог је сведок да вам никада нисмо приступили ласкањем нити прикривеном похлепом, а то ви и сами знате. 6 Од људи нисмо тражили славе, ни од вас, ни од других. 7 И премда смо могли да се послужимо својим угледом као Христови апостоли, међу вама смо били нежни као мајка која храни и негује своју децу. 8 Тако пуни љубави за вас, били смо спремни не само да вам навестимо Радосну вест Божију, већ и да дамо своје животе за вас, јер смо вас заволели.
Највећа заповест
34 Када су фарисеји видели да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, 35 а један од њих, зналац Светог писма, упита га, с намером да га искуша: 36 „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ 37 Исус му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим.’ 38 Ово је највећа и најважнија заповест. 39 Друга је једнако важна: ’Воли ближњега свога као самога себе. 40 На овим двема заповестима почива сав Закон и Пророци.“
Христос – Давидов Син и Господ
41 Када су се фарисеји окупили, Исус их упита: 42 „Шта мислите о Христу? Чији је он син?“
Они му одговоре: „Давидов.“
43 Он их упита: „Како га онда Давид, посредством Духа, назива Господом кад говори:
44 ’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге подножје да буду“’?
45 Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
46 Нико није могао да му одговори ни речи, и нико се од тада није усудио да га пита било шта.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.