Revised Common Lectionary (Complementary)

Псалам.

Завера против Данила

6 Дарију се свидело да постави над царством стотину двадесет сатрапа, да буду по целом царству, ² а над њима три начелника, међу којима је био и Данило. Њима су сатрапи полагали рачун да цар не би био на губитку. ³ Тај Данило је својим изузетним духом надмашивао начелнике и сатрапе, па је цар мислио да га постави над целим царством. ⁴ Тада су начелници и сатрапи гледали да нађу неку замерку Даниловој управи над царством, али нису могли да му нађу ни замерку ни грешку, јер је био поуздан. Тако нису могли да пронађу на њему ни немара ни грешке.

⁵ Тада су ти људи рекли: „Нећемо наћи на Данилу никакву замерку, осим ако не нађемо нешто против њега у вези са законом његовог Бога.“ ⁶ Тако су се ти начелници и сатрапи сјатили пред царем и рекли му: „О, царе Дарије, жив био довека! ⁷ Договорили су се сви начелници царства, управитељи, сатрапи, саветници и намесници, да цар изда наредбу и забрану: свако ко упути молбу неком богу или човеку у року од тридесет дана осим теби, царе, нека буде бачен у лављу јаму. ⁸ Сада, царе, издај забрану и потпиши је, пошто се тако, по неопозивом закону Међана и Персијанаца, не може променити.“ ⁹ Тако је цар Дарије потписао писмо са забраном.

¹⁰ Кад је Данило чуо да је наредба била написана, отишао је својој кући, где су прозори његове горње собе били отворени према Јерусалиму. Ту се он три пута дневно спуштао на колена, молећи и хвалећи Бога, као што је увек радио. ¹¹ Тада су ти људи банули и затекли Данила како се моли и призива свог Бога. ¹² Затим су приступили цару и споменули му царску забрану: „О, царе, зар ниси потписао забрану према којој ће свако ко упути молбу неком богу или човеку у року од тридесет дана, осим теби, бити бачен у лављу јаму?“

Цар одговори: „Заповест остаје на снази према закону Међана и Персијанаца, те се не може опозвати.“

¹³ Они одговоре цару: „Данило, један од изгнаника из Јуде, не мари за тебе, о, царе, ни за твоју забрану коју си потписао; он се три пута дневно моли своме Богу.“ ¹⁴ Кад је цар то чуо, веома се узнемирио. Био је решен да спасе Данила, па је све до заласка сунца свим силама настојао да га избави.

¹⁵ Али они људи навалише на цара, говорећи: „Знај, царе, да се према закону Међана и Персијанаца, ниједна забрана или наредба коју цар изда, не може променити.“

¹⁶ Тада је цар наредио да доведу Данила и да га баце у лављу јаму. Цар рече Данилу: „Нека те избави Бог твој коме непрестано служиш.“

¹⁷ Затим су донели камен и ставили га на отвор јаме, а цар га је запечатио својим печатним прстеном и печатним прстеном својих великаша, да се ништа за Данила не би могло променити. ¹⁸ Цар се вратио у свој двор. Ноћ је провео без јела, и није дао да му доведу суложнице. Сан му није долазио на очи.

¹⁹ У са̂м освит зоре, цар устане и ужурбано оде до лавље јаме. ²⁰ Кад је пришао јами, позвао је Данила жалосним гласом. Цар рече Данилу: „Данило, слуго Бога живога, да ли је Бог, коме непрестано служиш, могао да те избави од лавова?“

²¹ Данило одговори: „О, царе, жив био довека! ²² Мој Бог је послао свог анђела, који је затворио чељусти лавовима, те ми нису наудили, зато што сам се нашао невиним пред њим. Ни теби, царе, нисам ништа скривио.“

²³ Цар се због тога веома обрадовао, па је наредио да извуку Данила из јаме. Кад су извукли Данила из јаме, није се на њему нашла ниједна рана, јер се поуздао у Бога.

²⁴ Тада је цар наредио да доведу оне људе што су злонамерно оптужили Данила, и баце их у лављу јаму, заједно са њиховим женама и њиховом децом. И још нису ни дошли на дно јаме, кад су их лавови зграбили и смрскали им све кости.

²⁵ Затим је цар Дарије написао писмо свим народима, племенима и језицима, који живе по свој земљи:

„Нека вам се умножи благостање!

²⁶ Издајем наредбу: нека се сви људи по свим областима мога царства боје и дрхћу пред Даниловим Богом.

²⁸ Данило је напредовао током владавине Дарија и владавине Кира Персијанца.

Исус поново говори о својој смрти

²² Враћајући се у Галилеју, Исус рече својим ученицима: „Син Човечији ће бити предат људима у руке ²³ и они ће га убити, али ће он ускрснути трећег дана.“ То их је дубоко ожалостило.

О давању храмског пореза

²⁴ Када су дошли у Кафарнаум, приступе Петру убирачи храмског пореза који је износио две драхме, па га упитају: „Зар ваш учитељ не плаћа две драхме?“ ²⁵ Петар одговори: „Плаћа.“ А кад је ушао у кућу, Исус га претекне: „Шта мислиш, Симоне? Од кога цареви убиру намет или порез? Од својих синова, или од туђих?“

²⁶ „Од туђих“ – одговори Петар. Исус му онда рече: „Дакле, синови су изузети. ²⁷ Ипак, да их не бисмо збуњивали, иди до мора, баци удицу и узми прву рибу која се упеца, па јој отвори уста. Ту ћеш наћи новчић од четири драхме. Узећеш га и дати им за мене и за себе.“