Revised Common Lectionary (Complementary)

Давидов.

Самсон у Гази

16 Једном је Самсон отишао у Газу. Тамо је видео неку блудницу и ушао к њој. ² Људима у Гази је било јављено: „Самсон је дошао овамо!“ Тада су га опколили и целе ноћи чекали у заседи на њега код градских врата. Притајили су се целе ноћи, мислећи: „Убићемо га кад сване зора.“

³ Самсон је лежао до поноћи, а онда је устао, дохватио градска врата с оба довратка и ишчупао их заједно с преворницом. Затим је врата ставио на рамена и изнео их на врх једног брда које се налази код Хеврона.

Самсон и Далила

⁴ После тога, Самсон је заволео једну девојку из долине Сорика, која се звала Далила. ⁵ Филистејски кнезови оду горе к њој и рекну јој: „Гледај да измамиш од њега где се крије његова велика снага, како бисмо могли да га свладамо, свежемо и покоримо. Сваки од нас ће ти, заузврат, дати по хиљаду и стотину сребрних шекела.“

⁶ Далила рече Самсону: „Реци ми где се крије твоја велика снага? Чиме би могао да будеш везан и свладан?“

⁷ Самсон јој одговори: „Да ме вежу са седам свежих волујских жила, које се још нису осушиле, изгубио бих снагу и постао као сваки други човек.“

⁸ Филистејски кнезови су јој донели седам свежих волујских жила, још неосушених, и она га је везала њима. ⁹ А код ње у соби чекала је заседа. Она повика: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“ Он покида жиле као што се кудеља прекине кад је дохвати ватра. Тако се није сазнало где се крије његова снага.

¹⁰ Далила рече Самсону: „Ето, ти си терао шегу са мном и испричао ми лажи. А сад ми реци чиме би могли да те свежу.“

¹¹ Он јој рече: „Да ме вежу новим, још неупотребљеним конопцима, изгубио бих снагу и постао као сваки други човек.“

¹² Тада Далила узе седам нових конопаца и свеза га њима. Онда му викну: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“ Заседа је, наиме, чекала у соби. Али он покида конопце на својим раменима као конце.

¹³ Далила рече Самсону: „Ето, ти све време тераш шегу са мном и причаш ми лажи. Реци ми чиме могу да те вежу.“

Он јој одговори: „Да ми уплету седам праменова косе на разбој и заглаве их клином, постао бих као сваки други човек.“ ¹⁴ Док је он спавао, она уплете седам праменова његове косе на разбој и заглави их клином.

Онда му викну: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“ Он се пробуди из сна, и истргне и клин, и разбој и основу.

¹⁵ Она му рече: „Како можеш рећи да ме волиш, кад срцем ниси са мном? Трипут си већ терао шегу са мном и ниси ми рекао где се крије твоја велика снага.“ ¹⁶ Али како му је она свакога дана додијавала својим речима и салетала га, смучило му се до смрти, ¹⁷ па јој је отворио цело своје срце. Рекао јој је: „Бритва никада није прешла преко моје главе, јер сам назиреј Божији од мајчине утробе. Да се ошишам, снага би ме напустила; изгубио бих снагу и постао као сваки други човек.“

¹⁸ Кад је Далила видела да јој је отворио цело своје срце, поручила је филистејским кнезовима: „Дођите сада, јер ми је отворио цело своје срце.“ Филистејски кнезови дођу к њој, носећи сребро у рукама. ¹⁹ Она га је успавала на своме крилу и позвала једног човека, па му је одсекла седам праменова косе с главе. Прво га је она савладала. Тако га је напустила снага.

²⁰ Онда је викнула: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“

Он се пробудио из сна мислећи: „Извући ћу се као и раније и ослободићу се“, јер није знао да је Господ одступио од њега.

²¹ Тада су га Филистејци ухватили и ископали му очи. Затим су га одвели у Газу и оковали га бронзаним оковима. У тамници је окретао млин. ²² Међутим, одсечена коса је почела да расте.

¹⁵ Једни, додуше, навешћују Христа из зависти и надметања, а други то чине од добре воље. ¹⁶ Једни то чине из љубави, јер знају да сам у тамници ради одбране Радосне вести, ¹⁷ а други из супарништва навешћују Христа, неискрено, мислећи да ће тако отежати невољу мога тамновања. ¹⁸ И шта онда? Само нека се на сваки начин, било искрено било неискрено, Христос навешћује.

Зато се радујем, и радоваћу се, ¹⁹ јер знам да ће ово што се са мном дешава, вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа, довести до мога избављења. ²⁰ Жељно очекујем и надам се да се ни у чему нећу осрамотити, него да ће се мојом потпуном одважношћу, сад као и увек, Христос прославити у мом телу, било животом, било смрћу. ²¹ Јер Христос је за мене живот, а смрт добитак.