Revised Common Lectionary (Complementary)
10 Бог је видео њихова дела, како су се одвратили од својих злих путева, па је одустао од несреће, коју је рекао да ће извршити над њима. И тако је није извршио.
Јонин гнев и Божија поука
4 Тада се Јона веома озловољио и наљутио. 2 Јона се помолио Господу: „О, Господе! Нисам ли ја баш ово рекао док сам био у својој земљи? Ја сам и побегао у Тарсис, зато што сам знао да си ти Бог милосрдан и милостив, спор на срџбу, богат милосрђем, и да се сажалиш над несрећом. 3 Зато, Господе, узми сада мој живот, јер је боље да умрем него да живим.“ 4 Господ рече: „Љутиш ли се с правом?“
5 Јона изађе из града и настани се источно од града. Тамо је начинио себи колибу и сео у њу, у хлад, да види шта ће Господ учинити с градом. 6 А Господ Бог учини да израсте бршљан над Јоном, да пружа сенку над његовом главом, да оконча његову зловољу. Јона се веома обрадовао због бршљана. 7 Али сутрадан, у зору, Бог заповеди црву да подгризе бршљан, тако да је бршљан увенуо. 8 Кад је грануло сунце, Бог је учинио да дуне ветар с истока; сунце је пекло Јонину главу, па је смалаксао. Желећи да умре, рекао је: „Боље да умрем, него да живим.“
9 Бог упита Јону: „Гневиш ли се с правом због бршљана?“ Он одговори: „Да, с правом сам љут насмрт.“ 10 Господ му рече: „Теби је жао бршљана око кога се ниси трудио, и кога ниси узгојио; једне ноћи је никнуо, а друге ноћи је увенуо. 11 А мени да не буде жао Ниниве, великог града у коме има више од стотину двадесет хиљада људи, који не знају шта је десно а шта лево, и много стоке?“
Давидова похвална песма.
145 О, мој Боже, о, царе, величаћу тебе,
име твоје благосиљаћу у веке векова!
2 Сваког дана благосиљаћу те,
име ћу ти прослављати у веке векова.
3 Велики је Господ, предостојан славе,
величанства недокучивога.
4 Поколење поколењу твоја дела разглашава,
обзнањује силу твоју.
5 О красоти славе величанства твога,
о стварима чудним твојим ја ћу да размишљам[a].
6 Говориће људи о снази твојих страшних дела,
а и ја ћу да сведочим о твом величанству.
7 Казиваће сећање о твојој великој доброти,
клицаће радосно о праведности твојој.
8 Милосрдан и милостив је Господ,
спор на срџбу и богат милошћу!
21 Јер Христос је за мене живот, а смрт добитак. 22 А ако већ треба да наставим да живим у телу, за мене је то плодан рад, те стога не знам шта бих изабрао. 23 Притиснут сам с обе стране; жеља ми је да умрем и да будем с Христом, што је кудикамо боље, 24 али наставити са животом у телу је потребније због вас. 25 Будући уверен у то, знам да ћу остати и бити уз све вас ради вашег напретка и радости у вери, 26 да би мојим поновним доласком међу вас, ваше уздање у Христа Исуса обиловало.
27 Само се владајте достојно Радосне вести Христа, да бих – било да дођем и видим вас, било да у одсуству слушам о вама – видео да сте постојани у једном духу, да се једнодушно борите за веру Радосне вести, 28 не плашећи се ни у чему противника; њима је то доказ пропасти, а вама спасења, и то од Бога. 29 Јер вама је исказана милост, не само да верујете у Христа, већ и да трпите ради њега. 30 И ви подносите исту невољу коју сте видели да ја подносим, и коју сада чујете да подносим.
Исус приповеда параболу о једнако плаћеним радницима
20 Царство небеско је слично домаћину који је у рану зору отишао да унајми раднике за свој виноград. 2 Погодио се са њима да раде за један сребрњак на дан и послао их у свој виноград.
3 Око девет сати ујутро је поново отишао и видео друге како стоје на тргу беспослени, 4 па и њима рече: ’Идите и ви у виноград, па ћу вам платити што буде право.’ 5 Они одоше. Отишао је поново око подне и око три по подне и учинио исто тако. 6 Изашавши око пет по подне, нашао је неке друге како стоје на тргу, па их је упитао: ’Зашто стојите овде цели дан беспослени?’
7 Они му одговорише: ’Нико нас није унајмио.’ Домаћин и њима рече: ’Идите и ви у мој виноград.’
8 Кад је пало вече, господар винограда рече своме управитељу: ’Позови раднике и плати им, почевши од оних који су дошли последњи, па до оних који су дошли први.’
9 Кад су дошли они који су радили од пет сати по подне, добили су по један сребрњак. 10 Када су дошли они који су први почели да раде, помислили су да ће примити више. Али и они су примили по један сребрњак. 11 Примивши своје, почели су да гунђају против домаћина. 12 Говорили су: ’Ови који су дошли последњи радили су само један сат, а ти си их изједначио са нама који смо подносили тежину дневног посла и жегу.’
13 А господар одговори једном од њих: ’Пријатељу, ја ти не чиним неправду. Ниси ли се погодио са мном за сребрњак? 14 Узми своје па иди. А ја хоћу да дам овом последњем као и теби. 15 Зар ја немам право да располажем својим новцем како хоћу? Или ти је око завидно зато што сам ја добар?’
16 Тако ће последњи бити први, и први – последњи.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.