Revised Common Lectionary (Complementary)

Песма поклоничка. Давидова.

Јосифова смрт

²² Јосиф је остао у Египту са породицом свога оца. Живео је стотину десет година. ²³ Јосиф је дочекао да види Јефремову децу до трећег колена. Махирови синови, Манасијини унуци су се такође родили на Јосифовим коленима.

²⁴ Јосиф се обрати својој браћи: „Ево, ускоро ћу умрети. Бог ће вас свакако посетити и одвести вас из ове земље у земљу коју је под заклетвом обећао Авра̂му, Исаку и Јакову.“ ²⁵ Тада је Јосиф заклео синове Израиљеве: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете понети моје кости одавде.“

²⁶ Јосифу је било стотину десет година кад је умро. Затим су га балзамовали и у Египту га положили у ковчег.

Поука о смокви

²⁰ Кад су следећег јутра пролазили поред оне смокве, опазили су да се она из корена сасушила. ²¹ Петар се тада присетио и рекао: „Види, учитељу, осушила се она смоква коју си проклео.“

²² Исус им одговори: „Поуздајте се у Бога! ²³ Заиста вам кажем, ко год каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море!’ и не посумња у срцу, него верује да ће се то што је рекао заиста догодити – тако ће и бити. ²⁴ Због тога вам кажем: све што у молитви затражите, верујте да сте примили, и добићете. ²⁵ А кад стојите и молите се, праштајте ако шта имате против кога, да би и Отац ваш који је на небесима опростио вама ваше преступе.