Revised Common Lectionary (Complementary)

Давидова молитва.

² Једног дана у предвечерје, Давид устане са своје постеље и прошета се по крову царског двора. С крова је угледао жену како се купа. Жена је била веома лепа. ³ Давид је послао човека да се распита о жени, и било му је јављено: „Није ли то Витсавеја, ћерка Елијамова, жена Урије Хетита?“ ⁴ Тада је Давид послао гласнике да је доведу. Када је дошла к њему, он леже с њом баш кад се очистила од своје месечне нечистоће. Затим се вратила кући. ⁵ Жена је затруднела, па је послала поруку Давиду: „Трудна сам.“

⁶ Тада је Давид послао поруку Јоаву: „Пошаљи ми Урију Хетита.“ Јоав пошаље Урију Давиду. ⁷ Кад је Урија дошао к њему, Давид га упита како је Јоав и народ, и како иде рат.

⁸ Давид рече Урији: „Сиђи у своју кућу и опери своје ноге.“ Урија изађе из царевог двора, а иза њега су носили царев дар. ⁹ Али Урија леже на улаз царевог двора, заједно са свим слугама свога господара, те није сишао својој кући.

¹⁰ Кад су Давиду јавили да Урија није отишао кући, Давид рече Урији: „Зар ниси тек дошао с пута? Зашто ниси отишао кући?“

¹¹ Урија одговори Давиду: „Ковчег, Израиљ и Јуда бораве у шаторима, а мој господар Јоав и слуге мога господара логорују на отвореном пољу. Како, онда, да одем својој кући да једем и пијем, и да спавам са својом женом? Тако ми твога живота и твоје душе, ја нећу учинити тако нешто.“

¹² Давид рече Урији: „Остани овде још данас, а сутра ћу те отпремити.“ Тако је Урија остао тог дана и сутрадан у Јерусалиму. ¹³ Давид га је позвао да једе и пије с њим, па га је напио. Али увече Урија изађе и легне на свој лежај са слугама свога господара; није отишао својој кући.

Давид убија Урију

¹⁴ Ујутро је Давид написао Јоаву писмо и послао га по Урији. ¹⁵ У писму је написао: „Ставите Урију напред где је битка најљућа, а онда се повуците иза њега, па нека буде погођен и нека погине.“

¹⁶ И тако, док је Јоав опседао град, поставио је Урију на место где је знао да се налазе најбољи ратници. ¹⁷ Људи из града изађу и упусте се у битку са Јоавом. Од народа је пало неколико Давидових слугу, а погинуо је и Урија Хетит.

¹⁸ Тада је Јоав послао Давиду све вести о бици. ¹⁹ Заповедио је гласнику: „На крају, кад саопштиш цару све вести о рату, ²⁰ а цар се разгневи, па ти каже: ’Зашто сте се толико примакли граду да ратујете? Зар нисте знали да ће гађати са зидина? ²¹ Ко је убио Авимелеха, Јероваловог сина? Није ли то била жена која је бацила на њега млински камен са зидина Тевеса?’, тада реци: ’Погинуо је и твој слуга Урија Хетит.’“

²² Гласник оде. Кад је дошао, испричао је Давиду све ради чега га је Јоав послао. ²³ Гласник рече Давиду: „Људи су били јачи од нас; изашли су напоље на нас, али смо их потиснули до градских врата. ²⁴ Стрелци су гађали твоје слуге са зидина, те су неке цареве слуге изгубиле живот, а погинуо је и Урија Хетит.“

²⁵ Давид рече гласнику: „Овако реци Јоаву: ’Нека те то не мучи, јер мач покоси сад овог сад оног. Навали јаче на град и уништи га.’ То ће га охрабрити.“

²⁶ Кад је Уријина жена чула да је Урија мртав, жалила је за својим мужем.

Цркви у Сарду

3 Анђелу цркве у Сарду напиши:

’Ово говори онај који има седам Божијих духова и седам звезда.

Знам твоја дела. Називају те живим, а у ствари си мртав! ² Пробуди се и учврсти остале који су на умору. Нисам, наиме, нашао да су твоја дела савршена пред мојим Богом. ³ Сети се онога што си примио и чуо. Држи се тога и покај се. А ако не будеш будан, доћи ћу као лопов, па нећеш знати у који ћу час доћи к теби.

⁴ Ипак, имаш неколико њих у Сарду који нису окаљали своју одећу; они ће ходити са мном обучени у бело, јер су достојни. ⁵ Победника ћу обући у белу одежду и нећу избрисати његово име из Књиге живота, него ћу изјавити да ми припада пред мојим Оцем и пред његовим анђелима.

⁶ Ко има уши, нека слуша шта Дух говори црквама!’