Revised Common Lectionary (Complementary)

⁵ Чудесним и праведним делима си нас услишио,
    Боже спасења нашег,
поуздање свих крајева земље
    и мора далеких.
⁶ Ти си снагом својом основао горе,
    силом си се опасао.
⁷ Ти стишаваш хук мора,
    хук таласа њихових
    и вреву народа.
⁸ Преплашише се од чудеса твојих становници свих крајева;
    и јутро и вече од радости кличу.

⁹ Земљом пролазиш и натапаш је;
    изобилно ти је гиздаш потоцима Божијим пуним воде;
за жито се њено бринеш.
    Ето, то си тако уредио.
¹⁰ Бразде јој натапаш,
    орање јој поравнаваш;
пљусковима омекшаваш
    и њен урод благосиљаш.
¹¹ Годину си окрунио уродом својим,
    стазе твоје кипе изобиљем.
¹² Бујају пашњаци пустињски,
    весељем се брда опасују.
¹³ Стадима се облаче пашњаци,
    долине се огрћу пшеницом,
    па певају, па још ускликују.

И ново ћеш од сада слушати од мене,
    тајанствено, што знао ниси.
⁷ Сада је створено,
    а није од раније и пре овог дана,
што ни чуо ниси; да не рекнеш:
    ’Гле, то сам већ знао.’
⁸ Нити си чуо, нити си знао,
    нити се уши твоје од пре отворише.
Та, знао сам да ћеш изневерити
    и да су те назвали отпадником чим си се родио.
⁹ Због имена својега спутавам гнев свој,
    и због части своје уздржавам се према теби,
    иначе бих те истребио.
¹⁰ Ево, претопићу те, али не као сребро;
    прочишћавам те у топионици невољничкој.
¹¹ Због себе, због себе ћу учинити.
    Зар да се богохули?
    И славу своју другом дати нећу.“